Čovek bruskog podneblja, u oskudnim prirodnim uslovima, razvijao je svoje duhovne vrednosti, pa je duhovna kultura u odnosu na materijalnu i socijalnu mnogo više razvijena.“*
Narodni običaji u selima kopaoničkog kraja prožeti su dubokom simbolikom, a bogatstvo etnoloških i folklornih karakteristika vidljivo je za vreme porodičnih i godišnjih svetkovina i praznika, ali i svakodnevnih događaja. Oni opstaju i danas, uprkos savremenom ritmu života, ne gubeći svoj inicijalni karakter.
Po rečima etnologa Mirjane Gašić Ivezić u radu „Etnološka istraživanja Brusa i okoline“, godišnji običaji obuhvataju praznike i svečanosti koji se održavaju u letnjem, prolećnom i zimskom periodu i održavaju kontinuitet sa malim razlikama na prostorima bruske komune. Ne prekidajući tradiciju, gotovo svi običaji zadržali su svoj značaj – proslavljanje krsne slave, velike i male prislave, seoske “bogomolje“, “zavetine“, kao i Božića, Uskrsa, Đurđevdana…
Krsna slava, kao jedina neprekinuta tradicija Srba, radosni je praznik za sve ukućane, a obavezno je prati zdravica za opšti napredak i blagostanje, kao i prenošenje se sa generacije na generaciju. U selima bruske opštine, najzastupljenija slava je Sv. Nikola, zatim Sv. Đorđe, Sv. Jovan, Sv. Vrači, Sv. Mina i Sv. Stefan…
Kako navodi Gašić Ivezić, slava se na ovim prostorima proslavljala tri dana – prvi dan je dan Sveca zaštitnika domaćinstva, a drugi i treći dan meštani nazivaju “okrilje“.
U nizu božićnih praznika, mnogi običaji sadrže elemente kulta preminulih, pa se tako na Badnje veče sprema večera kojom se pokojnicima domaćinstva ukazuje naročito poštovanje. Prvog dana Božića, u selima pod Kopaonikom dolazi položaonik, unapred određen zato što se smatra srećnim i donosiocem blagostanja, i obavlja niz običaja zahvalnosti domaćinu.
U praznovanju Uskrsa preovladavaju crkveni elementi kao uspomena na Hristovu smrt i uskrsnuće, a ukućani se na dan ovog velikog hrišćanskog praznika umivaju vodom u kojoj je crveno ofarbano jaje, bosiljak i zdravac.
Prolećni običaji vezani su za proslavljanje mladosti i prirode. Kopaonička sela Đurđevdan proslavljaju urankom, a Jeremijin dan povorkom kroz selo i obilaskom kuća. Lazarice, koje se održavaju na Lazarevu subotu, slave se uz pesme za olodnost, sreću i napredak.
Duhovna kultura bruskog podneblja obuhvata, osim običaja i foklor, narodnu nošnju, verovanja i usmenu tradiciju. Bogatstvo narodnog stvaralaštva izraženo je u velikom broju narodnih igara i pesama različitih tematika poniklih iz ovog kraja. Narodno usmeno stvaralaštvo obilovalo je motivima srednjevekovne istorije našeg naroda, a sačuvalo se i do današnjih dana. Na formiranje odevnih osobina, pored kulturno-istorijskih činilaca, znatno su uticali priroda tla i klimatski uslovi. Odeću su gotovo u potpunosti rukotvorile žene, a iskustvo i umeće prenosilo se s kolena na koleno, te je narodnja nošnja vremenom postajala zaštitni znak srpske tradicije.
U narodnom stvaralaštvu kulturni model seoskih područja mahom zavisi od načina života i privređivanja. Suština narodnog stvaralaštva je društvena, jer ono uvek pripada grupi ličnosti i predstavlja izraz opšteg ukusa i shvatanja. Posmatrajući kulturu bruskog podneblja, primetna je njena dinamičnost, jer se menjala pod uticajem istorijskih i društvenih prilika, ali je ostala autentični odraz mentaliteta stanovništva ovog kraja.
*Mirjana Gašić Ivezić „Etnološka istraživanja Brusa i okoline“
