Za život u zajednici
Prepreke i izazovi na putu ostvarivanja suštinske jednakosti
U Rasinskom okrugu Romi su najbrojnija nacionalna manjina – samo na teritoriji Grada Kruševca živi oko 2.500 pripadnika romske populacije. Od blizu 13.000 stanovnika na teritoriji opštine Brus 116 osoba je romske nacionalnosti, odnosno manje od jedan odsto ukupnog stanovništva, iako saznanja o veličini romske populacije nisu potpuno pouzdana.
Upozoravajući su podaci Centra za socijalni rad Brus koji ukazuju na gotovo stoprocentnu nezaposlenost pripadnika romske populacije, pri čemu je najveći deo porodica u sistemu socijalne zaütite. Najčešće radno angažovanje Roma je u zoni sive ekonomije i poslovima za koje su ostali građani manje zainteresovani (održavanje higijene zgrada, pomoć u kućnim poslovima…). Podaci govore da ih nema ni na mestima odlučivanja i kreiranja politike opštine (među odbornicima nema pripadika romske nacionalnosti).
Ohrabruje međutim podatak da je izuzetno visok procenat dece uzrasta do 18 godina koja redovno pohađaju školu.
Problem siromaštva romske populacije nije samo njihov već jedan od ključnih društvenih problema. Reč je o socijalno, ekonomski, politički i u drugom pogledu nemoćnoj društvenoj grupi koja postojeću situaciju ne može prevazići bez podrške šire društvene zajednice i intervencije organa uprave.
Njihova integracija podrazumeva kontinuirano nastojanje u pronalaženju načina da ne budu samo delatnost centara za socijalni rad već ravnopravni i ekonomski nezavisni građani.
Različitost kao bogatstvo svakog demokratskog društva
Romi su narod različitog stila života, kulturnih obrazaca, običaja i jezika u odnosu na većinsko srpsko stanovništvo, na širem društvenom i lokalnom nivou.
Iako čine bogatstvo jednog demokratskog društva, te razlike u lokalnoj zajednici često predstavljaju izvore nerazumevanja i nepoverenja. Različiti prikriveni ili otvoreni oblici diskriminacije jedna su od prepreka procesu integracije Roma. Problemi odražavanja predrasuda i na njima zasnovane diskriminacije prema Romima prisutni su u mnogim sferama društvenog života.
Razni stereotipi i predrasude o Romima i danas postoje, iako se ne mogu racionalno objasniti. Zapravo, često o Romima i ne znamo dovoljno da bi smo stvorili realnu sliku, pa je zamenimo nekom uopštenom, sa uglavnom negativnim konotacijama.
Prvi pomak na putu razbijanja predrasuda svakako je temeljno upoznavanje njihove prošlosti i sadašnjosti, kulture i svakodnevice, religije i običaja, ali pre svega problema sa kojima su svakodnevno suočeni. Praksa govori da su za uspešnost kontakta dve grupe neophodni ravnopravnost, zajednički rad i traženje međusobnih sličnosti.
Pravo pripadnika manjinskih zajednica na informisanje – potpuno i nepristrasno obaveštavanje, izražavanje i razmenu informacija i ideja putem sredstava javnog informisanja na maternjem jeziku zagarantovano je nizom republičkih propisa (Ustavom RS, Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina) kao i međunarodnim dokumentima čija je Srbija potpisnica (Konvencija Saveta Evrope za zaštitu manjinskih prava, Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima…). Pitanje integracije Roma i usaglašavanje medijske regulative sa evropskim propisima od posebne je važnosti u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji (poglavlja 23 i 19).
Kakve su mogućnosti unapređenja njihove društvene uključenosti?
Postavlja se pitanje koliki je obim i kakav je kvalitet usluga u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite, stanovanja, obrazovanja i zapošljavanja pripadnika romske populacije?
Iako je od 2000. godine pokrenuto više parcijalnih programa i doneta nacionalna strategija za unapređivanje položaja Roma (u dekadi Roma), postignutim rezutatima nisu otklonjene prepreke za socijalno-ekonomsku inkluziju Roma, sprovođenje dugoročnih mera smanjenja siromaštva i ostvarivanja suštinske jednakosti.
Evidentno je da se ovaj deo populacije i dalje suočava sa problemom nezaposlenosti i stigmatizacije.
S tim u vezi namera nam je da kroz serijal tekstova “Za tharo ani zajednica” doprinesemo boljoj informisanosti o programima zapošljavanja, obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti ove manjinske grupe.
S obzirom na visok procenat nepismenosti a samim tim i nekonkurentnosti i teže zapošljivosti romske nacionalne manjine, među planiranim temama su prevencija napuštanja školovanja-trajna uključenost romskih učenika u srednje škole, iznalaženje najadekvatnijih modela za zapošljavanje-održivo zapošljavanje, unapređenje uslova stanovanja, zdravlja i bezbednosti kao konkretna rešenja od značaja za ovu populaciju.
Da bi proces integracije stekao bilo kakve šanse na uspeh, pored implementacije zakona, važno je učešće javnosti.
S obzirom na to da je neophodan intezivan rad na jačanju javne svesti i informisanja, neophodno je sagledavanje položaja i stepena socijalne integrisanosti romske etničke zajednice, bolje razumevanje principa različitosti, uvažavanje kulturnog i verskog identiteta i unapređenje međuetničkog dijaloga.
Namera nam je da serijalom tekstova “Za tharo ani zajednica” doprinesemo osnaživanju lokalnih zajednica za unapređenje politike socijalne inkluzije i ostvarivanja jednakih prava svih građana, bez predrasuda i stereotipa.
