“Startujmo organski”
Fizičko-geografske i klimatske odlike podgorine Kopaonika uslovile su razvoj poljoprivrede, stočarstva i voćarstva na ovom podneblju. Poljoprivreda u svom primarnom i prerdnom obliku predstavlja oslonac privrednom razvoju ovog kraja. Ekološki čist prostor svrstava potkopaoničku regijuu red područja u kojima se organska proizvodnja može intenzivno razvijati.
O samom procesu zasnivanja organske poljoprivredne proizvodnje razgovaramo sa dipolmiranim inženjerom poljoprivrede Milošem Tatićem, sertifikovanim kontrolorom u pomenutoj oblasti. On ističe da je perspektiva razvoja poljoprivrede u Rasinskom okrugu uparvo u proizvodnji organske hrane.
O kakvoj je hrani reč? Reč je o bezbednoj hrani sa većom nutritivnom vrednošću, sadržajem vitamina, minerala, omega tri masnoj kiselini i dovoljenih antioksidanata. Sve to uz izraženiji ukus i miris, predstavlja izazov za poljoprivrednike koji žele da se uključe u sektor proizvodnje zdrave hrane.
„Organska poljoprivreda predstavlja specifičan vid poljoprivredne proizvodnje gde poljoprivredni proizvođači moraju da se pridržavaju određenih pravila propisanih Zakonom o organskoj poljoprivredi. Ta pravila uglavnom se odnose na zaštitu, ishranu bilja. Znači preparati koji se koriste u organskoj proizvodnji moraju da budu na listi dozvoljenih i sredtsva za ishranu bilja koje je izdalo resorno Ministarstvo Republike Srbije. Bez obzira da li je sredstvo organsko ili ne, ako nije na toj listi, ono nije dozvoljeno u organskoj proizvodnji.
Kod organske poljoprivrede važno je da sami poljoprivredni proizvodjači prihvate takav način obrade svojih parcela jer on podrazumeva više živog i fizičkog rada tako da sam poljoprivredni proizvodjač treba da ima neki svoj interes od toga, a interes je viša cena poljoprivrednih proizvoda.
Kada se poljoprivredni proizvođač opredeli da radi organsku poljoprivredu treba da se dobro upozna sa svim pravilima, da se raspita, mada obično su to grupni sertifikati gde on razgovara sa internim kontrorolom ili nekim licem koje može da mu objasni šta podrazumeva organska proizvodnja. Potrebno je da se upozna sa tim da mora koristiti dozvoljene preparate, da ne sme da koristi herbicide i da mora da radi obradu zemljišta, kopanjem ili kultiviranjem, pljevljenjem korova, što podrazumeva više živog rada. U suštini organska proizvodnja je isplativa jer proizvodi na organski način, naročito malina, imaju veću cenu za 20 odsto“.
„Pored toga što proizvođač mora da se opredeli, veoma je važno i mesto gde se ta parcela nalazi. Ne može proizvodnja da se nalazi na mestima gde se javljaju biljne bolesti, gde je niska nadmorska visina, gde ima dosta konvencionalnih zasada oko parcele. Znači izbor parcele je veoma važan.
Najbolje bi bilo da parcela koja se koristi za organsku proizvodnju bude izolovana, da pored nema knvencionalnih zasada koji se intenzivno prskaju protiv bolesti i štetočina. Znači sva sredstva koja se koriste, usled strujanja vazduha se nanose na te gajene kulture. To je aerosol koji vetar može da odnese i do 20, 30 m, tako da može da dođe do kontaminacije organskih parcela. Zato je najbolje da te parcele budu izolovane, da se pored njih nalazi ili druga organska parcela, ili šuma, livada, pašnjak, nešto što se ne tretira, gde se ne koriste preparati za konvencionalnu proizvodnju“.
Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. To su izolovanost zemljišnih parcela, stočarskih farmi i prerađivačkih kapaciteta od mogućih izvora zagađenja, zatim odgovarajući kvalitet vode za navodnjavanje, te usklađen razvoj biljne stočarske proizvodnje i osposobljenost stručnjaka za organsku poljoprivredu bez prmene agrotehničkih mera, pre svega mineralnih đubrivi hemijskih sredstava.
Ovlašćena kontrolorska kuća između ostalog kontroliše mogućnost kontaminacije sa okolnih zasada dodaje Tatić napominjući da je ugovor o internoj kontroli obavezan i detaljan.
„Veoma je važan taj period konverzije od 3 godine, znači kada jedan proizvođač potpiše ugovor sa nekom organizacijom ili hladnjačom koja to radi, to su obično grupni ili pojedinačni sertifikati za šta su potrebne veće površine zemljišta. Kada se radi o manjim recimo 20, 50 ari, pa i do 2 ha, obično ljudi idu na grupne sertifikate gde se cela grupa vodi na 1 hladnjaču koja potpisuje ugovor sa proizvodjačima. Taj ugovor sadrži sva pravila organske proizvodnje – da ne sme da koristi nedozvoljena sredstva u zaštiti bilja, u ishrani bilja, da ne sme da ih meša sa konvencionalnim proizvodima, da ne sme da koristi ambalažu koju je koristio u konvencionalnoj proizvodnji, da ne sme da koristi vodu za navodnjavanje koja sadrži neke nedozvoljene materije, hemijske ili biološke neispravnosti, znači to sve mora da bude usklađeno sa ugovorom. Nakon toga postoji period od 3 godine koji se zove period konverzije.
Za to vreme parcela treba da se očisti od svih preparata koji su korišćeni proteklih godina, ako je zasad već postojeći i star je 5 godina, verovatno da je na njemu korišćeno mnogo preparata koji nisu dozvoljeni u organskoj proizvodnji.
Ako su korišćeni i zemljišni herbicidi, treba malo više vremena da se zemljište očisti od njih, tako da je taj period od 3 godine dovoljan da se svi herbicidi isperu iz tog sloja i da ne dođu u plodove malina i da se tokom analiza ne pronađu, jer na taj način malina ne bi bila organska i taj proizvođač bi verovatno bio isključen iz organske poljoprivrede. Ako se u nekim malim dozama nađe smatra se da je to prešlo sa neke druge parcele, tada može da bude vraćen na prvu godinu konverzije, da ponovo prođe kroz period od 3 godine da se njegova parcela isčisti, kako bi ti proizvodi nakon 3 godine i dobijanja setifikata bili organski“.
Pokret ekološke poljoprivrede nastao je 40-ih godina prošlog veka kao odgovor na sve veću industijalizaciju poljoprivrede a potrošači su tražili svežu i minimalno obrađenu hranu. U većem delu ljudske istorije poljoprivredna proizvodnja se može i nazvati upravo ekološkom. Samo je tokom 20. veka počela upotreba velikih količina veštačkih dodataka – hemikalija u proizvodnji hrane.
Na domaćem tržištu potražnja za organskim proizvodima je u konstantnom porastu. Za razliku od mnogih razvijenih zemalja, organska poljoprivreda u Srbiji je još uvek u začetku a za mnoge je i danas nepoznanica.
„Na početku je to bila jedna velika nepoznanica i za nas i za proizvodjače. Oni su bili skeptični. Prvo zbog toga da li će to da uspe na taj način. Mada su tada uglavnom svi radili na organski način. Imali su mnogo više stajskog djubriva, imali više stoke, više svega.
Sada je to malo teže, jer ljudi su upravo zbog te maline, zbog tog rada, zbog velikih površina koje su posadili prodali stoku i sada malo teže dolaze do stajnjaka.
Znači taj stajnjak kupuju, ali mora da ga kupe od onog ko se bavi organskom proizvodnjom. Ili da kupe, sada postoje peletirana stajska đubriva.
Uglavnom su to živinska đubriva, koja se kupuju u vrećama kao sva druga. Ona su dozvoljena u organskoj proizvodnji i na taj način se ustvari ta organska đubriva i humus vraćaju zemljištu, jer je veoma teško naći toliko stajskog đubriva, jer je, kao što rekoh, stočni fond u Srbiji mnogo manji nego pre 20 godina.
Nekada je bilo viška tog đubriva pa su ga ljudi nudili, čak i besplatno a sada je dosta skupo i ne može da se nađe a i sam transport nije baš lak, pa je u tom delu možda teže. Ali kod sredsatva za zaštitu bilja postoji velika paleta, veliki izbor proizvođača organskih sredstava za zaštitu bilja. Međutim nije svako sredstvo, gde piše na etiketi organsko ili bio, dozvoljeno, jer samo sredstva koja se nalaze na listi Ministarstvoa poljoprivrede, mogu da se koriste za organsku proizvodnju“.
