Milentijska rozeta u Metropoliten muzeju
“Negdašnja Milentija je identična kneževoj Lazarici. Osim što je Lazaricu prevazišla u lepoti kamene plastike, nalik Kaleniću. Kalenić je ceo i predstavlja lepotu Srbije. Milentija, razbacana i rasejana u kamenju koje treba vratiti u njenu maticu, kao sve što je u rasejanju, traži da se vrati svojoj majci. Srbija traži da se kroz Milentiju razbacanu i razjedinjenu vrati u svoje gnezdo, u svoju jedinstvenu celinu. Jer su ove svetinje – naše majke”.*
Priču o Milentiji sa Ljubišom Batom Đidićem nastavljamo, simbolično, u porti crkve Lazarice:
Ako je Lazarica u Kruševcu taj arhetip sa kojim je krenula Moravska škola, onda je prelepo da se u Brusu našla Milentija koja ima neuporedivo lepše rozete od svih spomenika Moravske škole. Kada smo zasađivali hilandarsku lozu u manastiru Kalenić, imao sam priliku da sa monasima razgovaram o kalenićkoj rozeti, koja je, pored nauparske, uistinu prelepa. Milentija se ipak izdvaja. Ona na neki način, taj renesansni trenutak našeg srednjeg veka kroz arhitekturu završava. Milentija je sve to ali je i naša živa rana, kako kaže naš preosvećeni vladika David.
Obnovili smo Drenču, Lepenac, obnovljena su sva zdanja Moravske škole. Milentija čeka. Milentija previše čeka. Morali bismo više srce da otvorimo, jer je to nepojmljiva dragocenost.
Kad se analogno postavi i uporedi kakva je i gde je ona, očigledno je da Milentija završava taj sjaj Moravske škole. Interesantno je da je ona u par centimetara slična Lazarici, s tim što su njene rozete božanstvene – njima ona zvrašava taj srpski renesansni krug, jer tih godina već ulazimo u period u kome se Srbija gasi, objašnjava Bata Đidić,
Crkva Lazarica
Jedna od specifičnosti kamene plastike je po lepoti čuvena Milentijska rozeta koja se tako obrela i na izložbi Metropoliten muzeja kao jedan od najvažnijih spomenika vizantijske umetnosti. Isti eksponat, u novoisklesanoj replici kao skulptura, našao se i u srcu Brusa, priča Ljubiša Đidić:
Ja nisam u stanju odgovoriti šta Milentija može značiti. Ona je istovremeno svetinja, ona je prošlost ali i naš pogled napred, naša budućnost, jer mi sa njom objašnjavamo sebe, svoje biće, postojanje.
Dovoljno je reći da je kamena plastika Milentije u Narodnom muzeju u Beogradu dobila posebnu sobu u kojoj na najpotpuniji način predstavlja arhitekturu i umetnost Moravske škole, ne samo kao njen tipičan, već možda majblistaviji primerak.
Ona je bila jedan od najvažnijih eksponata vizantijske umetnosti na izložbi Metropoliten muzeja u Njujorku 2004. godine. Na predstavljanju vizantijske umetnosti sa ovog tla, Srbiju je predstavljala upravo ona – po lepoti čuvena Milentijska rozeta, najlepši kameni ukras Moravske škole. Milentijska rozeta
Jednu takvu repliku Brusjani su postavili u centru grada 2011. godine, kao najlepši kameni vez. Mi smo je u centru Brusa postavili da zari, da sjaji.
Svaki nađeni fragment kamene plastike, svaki detalj, od ogromnog je značaja za obnovu ovog duhovnog blaga:
Mi smo u zadnjih 20-ak godina, vršeći arheološka iskopavanja u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva, otkrili sve što se dalo i moglo u ovom trenutku uraditi. Otkrili smo trpezariju, sve što se odnosi na crkvu. Došli smo do nečega što se zove glavni projekat sa profesorom Mirkom Kovačevićem. Nažalost nismo uspeli da uđemo u neke pisane tragove, koji bi nas odveli negde gde bismo mogli da otrkijemo nešto o Milentiji mimo ovoga što posedujemo. Toga nismo našli ni u poveljama kneginje Milice, kneza Lazara i despota Stefana. Čak ima i dosta povelja sa samog Koznika. Međutim Tragova o Milentiji nema.
Prosto je neshvatljivo da se ona bukvalno može sklopiti takva kakva jeste od tih komada koji su sačuvani. To su divne kamene plastike, sjajne rozete, mnogo detalja.
Moramo nekako krenuti, napraviti prvi korak, da je objasnimo… Mi ćemo je izvući, ona će se uzdići, biće veličanstvena u svojoj lepoti.
*“Knjiga o Milentiji“ Ljubiša Bata Đidić, Kruševac, 2017.god.
**„Knjiga o Milentiji“ Ljubiša Bata Đidić, Kruševac, 2017.god.
