Eko Blace – za čistije reke
Upravljanje vodama medju prioritetima lokalnog održivog razvoja
Prema podacima republičke Agencije za zaštittu životne sredine, neprečišćene otpadne vode predstavljaju ključne izvore zagadjivanja podzemnih i površinskih voda u Srbiji. Po podacima RSZ , 72 % opština ima javnu kanalizaciju, 58 % stanovništva priključeno je na spomenuti sistem , a samo 20 % opština ima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Kao što se kaže da je 20. vek okarakterisala globalna borba za premoć kroz kontrolisanje izvora nafte, tako se smatra da je 21. vek borbe za kontrolu preostalih izvora čiste vode. Sačuvati preostalu čistu vodu i smanjiti zagađenje u procesu njene eksploatacije, osnovni su ciljevi, jer ljudska vrsta, kao i sav živi svet na našoj planeti, direktno zavisi od količine i kvaliteta vode.
Kakva je „situacija“ sa vodom u svetu?
Podaci ukazuju na sumornu i obeshrabrujuću sliku kada je u pitanju deficit vode jer ogroman broj ljudi na Zemlji nema stalni pristup vodi za piće.
Imajući u vidu da je količina vode za piće ipak ograničena i da je „najznačajniji strateški resurs 21.veka“ , napori na unapredjenju zaštite vodnih resursa jedan su od ciljeva održivog razvoja svake lokalne zajednice.
Upravo je zato u fokusu serijala tekstova „Eko Blace – za čistije reke“, unapredjenje lokalnih kapaciteta u oblasti zaštite voda, ekološkog statusa Rasine sa pritokama, medju kojima je i Blatašnica, a samim tim, i akumulacije Jezero Ćelije, kako bi se zadovoljile potrebe ljudi i istovremeno sačuvao vodeni resurs u zdravom i upotrebljivom stanju za buduće generacije.
Zlatarski basen
Srbija je rangirana na 47. mestu po količini i kvalitetu vodnih resursa, od 180 zemalja obuhvaćenih istraživanjem. To znači da Srbija ne spada u zemlje siromašne vodom, ali ni onoliko bogate koliko se prethodnih decenija mislilo.
Svet je suočen sa najvećom do sada zabeleženom krizom
snabdevanja vodom.
Ujedinjene Nacije upozoravaju na prognozu da će sredinom 21. veka čak sedam milijardi ljudi biti suočeno sa nedostatkom vode, jer broj stanovnika planete raste, a vodeni resursi su sve manji, stoga se poziva na tzv. „plavu revoluciju.
Akumulacija Ćelije
Za oporavak Blatašnice
Imajući u vidu sve navedeno, lokalna samouprava u Blacu, prepoznala je očigledni problem reke Blatašnice, prisutan godinama unazad. 
Na ozbiljnost ukazuje i zagađenost Rasine, imajući u vidu ulivanje u jezero Ćelije, sa kojeg se vodom za piće snabdeva nekoliko stotina hiljada stanovnika Rasinskog okruga.
Preduzeti su konkretni koraci kako bi se, za početak, reka Blatašnica najpre oporavila a zatim i sačuvala za buduća pokolenja.
Narušen je, u pojednim delovima u potpunosti uništen biljni i životinjski svet, duž celog toka kojim je nekada Blatašnica vrcala od života. Rešenje ovog gorućeg problema pronađeno je u izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Realizacijom navedenog projekta unapređuje se zaštita reka Blatašnice i Rasine i veoma važne akumulacije Ćelije, velikog izvorišta vodosnabdevanja Rasinskog okruga.
