petak, 21. januar 2022.

RTV Brus

Izbor je tvoj-nauči da odoliš

Izbor je tvoj-nauči da odoliš
25. decembra
11:49 2021

VAŠE NE MENjA SVE

U današnjem tekstu prenosimo stav Parlementa učenika Srednje škole u Brusu na temu bolesti zavisnosti, u okviru projekta „Izbor je tvoj- nauči da odoliš“

Psihoaktivne supstance i njihovo dejstvo
„Postoje brojni razlozi za sve većom zloupotrebom psihoaktivnih supstanci u savremenom svetu mladih, što je za nas važan podstreh da se angažujemo u domenu svojih znanja u toj oblasti. Posebno treba skrenuti pažnju na vaspitanje dece, tj. preventivno-vaspitni uticaj prilikom vaspitanja dece. To se pre svega odnosi na veliki značaj brige za njihov pravilan razvoj, odnosno njihovo blagovremeno upoznavanje činjenica koje su u savremenom svetu svakodnevno prisutne. Ovo je prema mom mišljenju najneophodnija pomoć deci predškolskog i školskog uzrasta, kako bi se lakše i ravnopravnije uključili u rivalske odnose sa vršnjacima. Tu mislim na obdaništa, škole, dnevni boravak u školi i druge vidove okupljanja i vaspitanja dece. S obzirom na to da su još uvek, čak naglašeno u društvu prisutne značajne materijalne razlike, zbog čega je jedan značajan broj dece ostavljen na milost i nemilost ulici i nerešenim društvenim problemima. Briga i nadzor nad decom neophodna je od najranijih dana i podrazumevaju stalno uključivanje dece u različite korisne aktivnosti.“

Roditelji su čvrst oslonac svojoj deci u svim uzrastima, uzor i zaštita u svakom pogledu, pa i pogledu zaštite od bolesti zavisnosti. Ljubav, pažnja, razumevanje, manje pridika i prekora, verbalnih i psihičkih represija, a više takta, saradnje, osluškivanja i spremnosti da se sagledaju problemi deteta. Saradnja sa drugim roditeljima, učiteljima i nastavnicima, lekarima, naročito psiholozima i neuropsihijatrima, obezbeđuje visok stepen prevencije da dete ne zastrani. Apsolutno treba odbaciti stav: Moje dete neće nikada da postane zavisno od psihoaktivnih supstanci. Desetine i stotine miliona dece i omladine zloupotrebljava psihoaktivne supstance i tako opovrgavaju spomenuti stav.

Istorijat psihoaktivnih supstanci obuhvata veliko razdoblje od oko četrdeset hiljada godina. Međutim, sve do kraja 19. veka bolesti zavisnosti nisu predstavljale ozbiljniji medicinski i socijalni problem.

U dvadesetom veku, naročito u drugoj polovini došlo je do dramatičnog porasta broja osoba koji su postali zavisni od psihoaktivnih supstanci. Sa žaljenjem se mora konstatovati da su bolesti psihoaktivnih supstanci u našoj sredini poprimile ozbiljnije, skoro epidemijske razmere. Broj obožavalaca i zavisnika od stvari, odnosno idolopoklonika svakim danom naglo se povećava. Alkohol, droga, cigarete, pa i televizija: internet i društvene mreže su idoli novog doba, predmeti od kojih se zavisi i kojima se služi.

U haosu naše svakidašnjice ljudi gube svoju istinsku, pravu slobodu i postaju robovi svojih poroka i strasti. Alkoholizam, narkomanija i pušenje duvana svakim danom i kod nas sve više uzimaju maha. Takozvane „lake“ droge postaju sve dostupnije i omladini i deci, a o alkoholu i cigaretama da i ne govorimo.

Poroci su uvek pogubni za čoveka, jer „otkupljuju“ čovekov duh i postepeno u čoveku razvijaju zavisnost, a čovek zavisnik je bez istinske slobode i rob svoje strasti. Zavisnost od ovih poroka čini da zavisnik zanemaruje svoje porodične, poslovne, verske i druge obaveze. Zavisnik gubi poverenje u sebe i u svoje bližnje i pada u bočaj i nesreću. Život zavisnika se pretvara u životarenje. Njega, kao slabu trsku, ljulja vetar strasti, jer je ostao bez svoje slobode i njenih oruđa: uma, volje i osećanja. Borba sa strastima je tada vrlo teška i neizvesna.

Piće oduzima zdravo rasuđivanje i sposobnost da neko promišlja o svojim postupcima. Pojavljuju se bujne pohote i strasti, divljaštva, podlosti i niskosti. Stalnim pijanstvom alkoholičar ubija sebe i sve one koji se nalaze u njegovoj okolini. Najjači motiv za prekid zavisnosti od alkohola sasvim sigurno je saznanje da je pijanstvo veliki greh koji vodi čoveka u smrt.

Još jedan od velikih problema, naročito kod mladih danas je narkomanija. Mladi u današnjem ljudskom bezumlju najčešće dolaze do duhovnih kriza. U nemogućnosti da ih svojim silama prebrode, oni vrlo lako padaju u mrežu narkomanije iz koje nije lako izaći, ali nije ni nemoguće. Postepeno nesrećni narkoman postaje oslabljen i duhovno i telesno. Duhovni deo njegovog bića je krajnje pomračen, smrt u njemu preovladava nad životom. Demon droge koji se u njemu uselio čini da narkoman ne preza ni od čega u trenutku krize, kada nema drogu koja bi zadovoljila njegovu strast. Za njega ništa ne predstavlja ni porodica, ni ljubav, ni prijateljstvo. On bezglavno juri u svet droga – u smrt.


Treći porok je pušenje. Unekoliko, za razliku od droge, ono je potpuno legalizovano. Ono postaje „imidž“ i normalna pojava, a neki čak tvrde da im je navika pušenja druga priroda. Čista besmislica i apsurd! Naš organizam kako je stvoren i sazdan, za svoj opstanak ne zahteva nikakvu potrebu za duvanom. Kakvo dobro mogu da donesu cigarete ako njihovo ostavljanje u čoveku izaziva neshvatljiv nemir, neobjašnjivu tugu, nervozu i jedan nespokoj. To demon duvana muči svoje žrtve i ne da im da se otrgnu od toga.

Pušenje je zaista veliko zlo jer oduzima ljudima snagu i volju i slabi im samodisciplinu i samosavlađivanje. Ono tako osiromašuje čoveka, jer svaki čovek koji ne može da savlada sebe i gospodari nad svojim strastima je puki siromah. Najveća pobeda sasvim je sigurno kod onoga koji je uspeo da savlada sebe.

Alkohol, droga, cigarete i razne telesne naslade su velika iskušenja današnjice u raznim nevoljama i nedaćama, u tuzi u duhovnim rastrojstvima. Poroci se nude kao „zamena“ za sreću, sigurnost, spokojstvo i mir, ali mi moramo da uradimo drugi izbor i savladamo ovo zlo snagom svoje volje. Činjenica je da poznavanje bolesti zavisnosti omogućava kompletnije shvatanje opasnosti koja preti čovečanstvu od uništenja.

Istorijska svedočanstva o dalekoj prošlosti upućuje na zaključak da su psihoaktivne supstance, verovatno, upotrebljavali još praistorijski ljudi u mlađem paleolitskom dobu. Pretpostavlja se da je drevni čovek otkrio da raznim biljem može izazvati snove, vizije i halucinacije, koje su mu pomogle u pokušaju odgonetanja prirodnih pojava.

Opojnim drogama od davnina je pripisivana čudnovata i posebna moć. U religioznim i svečanim ritualima droge su dočaravale komunikaciju sa božanstvom, čime se objašnjavaju euforična stanja, halucinatorna snoviđenja. Droga je imala veliki uticaj na islamsku kulturu. Pominje se u fantastičnim pričama „Hiljadu i jedne noći“. Marihuanu, vrstu konoplje koja se gaji u Južnoj Americi, nazivaju „ključevi raja“ jer se veruje da osoba pod uticajem te droge ima utisak da se nalazi u okruženju jarkih boja, nalik na one iz „Hiljadu i jedne noći“.

Može se reći da u našoj zemlji bolesti zavisnosti poprimaju zabrinjavajuće razmere. Medicinske, ekonomske i društvene posledice pušenja, alkoholizma i droge su sve veće i postaju problem od nacionalnog značaja.

DIM UBIJA!

Mlad čovek mora formirati svest o riziku upotrebe alkohola, droge i cigareta, ekstremnog ponašanja u pubertetu, fizičkoj neaktivnosti, ponašanju koje rezultira povrešivanjem, neadekvatnoj ishrani i nizom drugih stvari. Pušenje je nesporno najčešća, najraširenija i najsmrtonosnija bolest zavisnosti. Ova opasna i štetna zavisnost, kao oblik samovoljnog trovanja, ugrožava kako zdravlje onog ko puši, tako i zdravlje njegove okoline, ukućana, prijatelja i saradnika. Puši se svuda i na svakom mestu, u prisustvu dece, trudnica, starih i bolesnih. Pojavljuju se zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice kao što su: smanjena otpornost, češća oboljevanja, duže lečenje, brže starenje, snižena radna sposobnost, rana invalidnost i prerana smrt. Naša zemlja se nalazi u samom vrhu po broju pušača i potrošnji cigareta u Evropi. Zastrašujući su podaci o prisustvu ovog otrova kod mladih ljudi. Pušenje je često udruženo sa alkoholizmom, narkomanijom, tabletomanijom.

Duvan je veoma značajan za pušače kao izvor zadovoljstva, stimulacije ili sedacije. U trenucima napetosti, besa, nezadovoljstva ili prijatnih trenutaka, posle obroka i slično, pušači automatski posežu za cigaretom. Pušenje nije jednostavna navika. Navike mogu biti lične prirode ili su društveno uslovljene. Puši se zbog: društva, želje za identifikacijom, radi sticanja samopouzdanja, dokazivanja moći, postizanja osećaja zrelosti. Najčešći povodi za pušenje su: nervoza, loše raspoloženje, usamljenost, neaktivnost, bežanje od problema, potreba za stimulacijomi relaksacijom. U početku su razlozi psihosocijalne prirode, ali se vrlo brzo razvija biološka, nikotinska zavisnost.

Mladići i devojke:

 Skupite snagu i donesite jednu dalekosežnu odluku: DA NE PUŠITE!

 Ako odlučite da ne pušite bićete ZDRAVIJI I USPEŠNIJI!

 Ako odlučite da ne pušite bićete BOLjI U SPORTU!

 Zar to nije IZAZOV za vas!?

 VAŠE NE MENjA SVE!

Iz iste rubrike