Staro selo bilo je prvo naselje Krive Reke, odakle su se meštani kretali u više pravaca. Zbog toga je Kriva Reka danas tipično planinsko selo razbijenog tipa, pa su domaćinstva udaljena blizu 4 km jedna od drugih. Sa obronaka Kopaonika pruža se pogled na Željin i Nerađu na jednoj strani, srednjevekovni grad Koznik na drugoj i župsko vinogorje na trećoj strani.
Reč je o prošlosti sela: o proji, ražanom hlebu i čanku pasulja. Reč je o sadašnjosti sela: o njenoj lepoti, malinama, kupinama, krompiru… i jednom novom životu. Reč je o Krivorečanima koji su doživeli veliku ratnu tragediju kao retko koje selo u Srbiji u Drugom svetskom ratu, kada je u crkvi otišlo u vazduh sve živo što se u njoj našlo zatvoreno.“*
Istoričar Aranđel C. Jeličić navodi da je Krivu Reku, pre 85 godina, posetila grupa beogradskih studenata koji su bili smešeteni u tzv. Gostinskoj kući. Njih petnaestoro dolazilo je i leti i zimi, što se smatra začetkom seoskog turizma na ovim prostorima.
Danas je Kriva Reka prava „vazdušna banja“, mesto gde možete spojiti boravak u prirodi, aktivan ili pasivan odmor i upoznavanje sa kulturom i tradicijom nekog kraja.
Jedan od primera uspešnog bavljenja seoskim turizmom je Etno domaćinstvo Tomić iz Krive Reke, koje nudi odmor u mirnom ambijentu, uz zdravu domaću kuhinju, čist vazduh, očuvanu prirodu i osmeh ljubaznih domaćina Radice i Saše Tomić.
„Ukoliko poželite da pobegnete od gradske vreve, doživite pravi odmor na selu, odmorite se i upoznate nove predele u prijatnoj domaćoj atmosferi ovo je idealno mesto za vas“, kaže Radica Tomić. „Bogata gastronomska tradicionlana kuhinja predstaviće vam ukusna jela ovog podneblja. Ovde vas čeka široka i bogata ponuda ishrane, takozvani planinski mrs – mleko razliveno u žutim karlicama, čuveni kopaonički sir, vreo kajmak, zatim suvo meso, pogača i proja, pečeni krivorečki krompir, pileće meso, jagnjeće pečenje, domaće pite i kolači, slatko, džem, domaći sokovi, vino, rakija i još mnogo toga.“
Organizuju se izleti na vrelo Krive reke, u Nacionalni Park Kopaonik, vodopad Jelovarnik, srednjevekovni grad Koznik i na sveta mesta Metođe i Crkvine.
„Poseta farmi i druženje sa životinjama, samo su neke od aktivnosti koje se nude našim gostima. U pešačkim turama otvara se mogućnost branja borovnica i šumskih jagoda, aronije, sakupljanja pečuraka i lekovitog bilja. Bilo je i zainteresovanih za odmor uz neobavezan rad, uz pomoć meštana, u vidu berbi malina, sakupljanja sena, čuvanja ovaca. Boravak na ovim prostorima otvara i mogućnost za planinarenje, jahanje konja, lov, ribolov, džoging, planinski biciklizam a zimi skijanje i sankanje. Mnoge naše gošće, tokom boravka u Krivoj Reci, naučile su pletenje, vez i heklanje.“
Živo i bogato, ovo mesto ima i uređenu školu i sportske terene. Selo je tokom burnih prošlih vremena čak tri puta paljeno i dizano iz pepela. Pre svega, od davnina je poznato po crkvi Svetih apostola Petra i Pavla. Ovu svetinju istorija beleži kao spomenik stradanja srpskog naroda u Drugom svetskom ratu. Svakog 12. oktobra na Miholjdan, u porti seoske crkve obeležava se godišnjica stradanja Krivorečana a 2. avgusta, na Svetog Iliju, seoska slava.
*Budimka Kovbasko „Kriva Reka“ 1971.
