Tragovi prošlosti Župe
Kulturna dobra kao važan segment nacionalnog identiteta
Da bi znao kuda ideš, moraš znati odakle dolaziš, kaže stara narodna poslovica. Svest o baštinskoj tradiciji često je važan putokaz u ličnom razvoju čoveka ali i društva u celini. Kao što je porodica temelj sigurnosti, bez obzira gde se u svet otisnuli, tako je i baština deo nas, kuda god otišli.
U srcu grada
Kulturna baština deo je naših života, a njena obnova, čuvanje i prenošenje običaja i znanja na nove generacije oblikuju budućnost. Važno je i podsticati obnovu kulturnih dobara jer se tako čuva raznolikost ljudske civilizacije.
Župa ili srpska Šampanja, kako ju je 1904. nazvao francuski konzul Deko, ušuškana je u kotlini izmedju Kopaonika, Željina, Goča i Jastrepca. Ono što je karakteriše jeste i klima, identična onoj u francuskoj oblasti Bordo.
Prema istorijskim i arheološkim izvorima u Župi se, sa i uz vino živi već više od tri hiljade godina, tako da u skladu sa tim Župa zauzima značajno mesto u vekovnoj tradiciji tradiciji srpskog vinogradarstva i vinarstva.
Prvi put u pisanim dokumentima pominje se još 1196. u Studeničkoj povelji, u kojoj je zapisano da je župan Stefan Nemanja vinogradska sela u Župi darivao manastiru Studenica.
Svoje vinograde i podrume vina u Župi aleksandrovačkoj, tokom srednjeg veka, imala su i tri najveća srpska manastira: Hilandar, Studenica i Žiča. I knez Lazar je, takodje, u poljani Kruševica, u Župi, imao svoje podrume.
Osim što je vekovima po vinu bila prepoznatljiva, vino je u Župi bilo i znak moći, bogatstva ali i izvor opstanka. U njemu su, tokom vekova uživali vizantijski stratezi, srpski župani, carevi…
Ali, da se vratimo našoj temi – nepokretnim kulturnim dobrima, koja obuhvataju spomenike kulture i znamenita mesta.
„Avion u padu“
Jedan od reprezentativnih primera kulturne baštine i nasledstva iz perioda Velikog rata, u kome je Srbija izgubila skoro trećinu svog stanovništva, perioda kada nije bilo sumnji i nedoumica u odbrani rodne grude, svedoči i Spomenik „Avion u padu“, rad autora Zorana Blagojevića.
Ponikao je iz sećanja na prinudno sletanje Milana Rastislava Štefanika, poručnika francuskog vazduhoplovstva i njegovog mehaničara Mihaela Burdona, 6. novembra 1915. godine u Aleksandrovcu, Smešten je u dvorištu Muzeja vinarstva i vinogradarstva.
Sećanje na Štefanika
Uz pomoć lokalnog stanovništva, Štefanik i Burdon, krenuli su sa srpskom armijom u sedmodnevni usiljeni marš za preostalim delovima srpske vojske, linijom Aleksandrovac-Brus-Jankova klisura-Blace-Barbatovac-Kuršumlija-Banja-Dubnica-Priština. Posle vatrenog okršaja kod Prištine, Štefanikovo stanje se pogoršalo te je hitno prebačen u Kosovsku Mitrovicu a potom kratkim avionskim letom do Prizrena. Jedan od najboljih pilota francuske avijacije i Štefanikov prijatelj, kapetan Polan, odatle je sa teško povređenim Štefanikom, izveo let dug preko 200 km, do Valone u Albaniji, što se smatra prvim avionskim humanitarnim letom u istoriji.
Spomenik solunskim ratnicima
Župljani su i Spomenikom solunskim ratnicima u centru Aleksandrovca, odali poštu, i sačuvali od nezaborava, spomen na ratnike rodoljube u oslobodilačkim ratovima Srbije od 1912. do 1918, koji su svoje živote položili za slobodu otadžbine u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu.
Autentičnost Muzeja vinarstva i vinogradarstva
Kao jedan od najautentičnijih primera očuvanja od zaborava, sabranih i izloženih eksponata tradicionalnih, karakterističnih za podneblje Aleksandrovca župskog, je Muzej vinarstva i vinogradarstva, smešten u nekadašnjem vinskom podrumu Poljoprivredne škole u Aleksandrovcu, iz 1924. godine.
Bavi se sakupljanjem, naučnim obradjivanjem, publikacijom, čuvanjem i izlaganjem predmeta koji ilustruju i dokumentuju razvoj vinarstav i vinogradarstva u Srbiji.
Četiri tematske prostorije
Muzej je osnovan u skladu sa dugogodišnjom tradicijom značaja Župe u proizvodnji groždja i vina, župskim vinogorjem sa skoro tri hiljade hektara pod vinogradima, što ga čini najvećim u Srbiji i generacijskom orjentacijom Župljana ka proizvodnji vina.
Jedan od prvih lozno-voćnih rasadnika u Kraljevini Srbiji, formiran je 1891. u Aleksandrovcu i okolnim manjim mestima.
Neizostavno, mora se spomenuti i Vinodeljsako – voćarska škola sa internatom, osnovana 1921. godine, koja je obrazovala brojne generacije enologa, koji su uticali na razvoj vinogradarstva u ovom kraju.
U sklopu Muzeja, nalaze se četiri tematske prostorije: Župska trpeza, Poljanski dvor, Vrionica i Majstorska soba.
Pored sprava, pribora i alata, korišćenih u tradicionalnoj proizvodnji vina, u Muzeju se mogu pronaći i istorijski spisi – svedoci razvoja vinogradarstva i vinarstva u aleksandrovačkom kraju.
Namera nam je da serijalom tekstova „Tragovi prošlosti Župe“ ukažemo na potencijal i mogućnosti razvoja kulturnog turizma u župskoj regiji i značaj koji on može imati za budući ekonomski razvoj ovog kraja.
Za očuvanje kulturnog nasleđa i upravljanje njime, nisu odgovorne samo centralne vlasti i stručna javnost već svi u lokalnoj zajednici, sve zainteresovane grupe i svaki pojedinac, kao partneri na zajedničkom zadatku.
