“Startujmo organski”
Iako konvencionalna poljoprivreda još uvek čini okosnicu poljoprivredno prehrambene industrije naše zemlje organska poljoprivreda postaje njen važan deo. To je posledica ne samo veće zainteresovanosti potrošača u odnosu na pitanja zaštite životne sredine, zdravlja, pravilne ishrane, već je posledica činjenice da je industrija prepoznala nove zahteve i mognućnosti kroz formiranje veoma značajnog, pre svega profitabilnog segmenta tržišta.
S obzirom na činjenicu da je u organskom proizvodu čista priroda, oni koji poštuju prirodu razumeju zašto je organski proizvod za 30 do 40 odsto skuplji. Organska proizvodnja zahteva, objašnjava Miloš Tatić, visoko kvalitetne sastojke, dodatne procese u okviru proizvodnje i kontrole, što utiče i na cenu proizvoda.
Iako je poslednjih godina došlo do ekspanzije, rasta poljoprivrednih površina pod organskom proizvodnjom i broja gazdinstava koja se bave ovom delatnošću, podaci govore da je razvijenost organske proizvodnje znatno ispod potencijala i kapaciteta ovog područja. Sa druge strane prirodni potencijali i nezagađeno zemljište kojima bruska regija raspolaže svrstavaju je u red područja sa velikom perspektivom u ovoj oblasti, kaže diplomirari poljoprivredni inženjer Miloš Tatić, inače interni kontrolor u oblasti organske proizvodnje.
„Prednosti ovog kraja su velike zato što se na većim nadmorskim visinama ne javljaju bolesti i štetočine, jer obično se organska proizvodnja radi na visini od 500 m pa do 1000-1200 m. Kod nas u Krivoj Reci, u Brzeću, Blaževu, ta sela se nalaze na i preko 1000 m nadmorske visine“.
S obzirom da se danas kvalietet hrane meri njenim uticajem na zdravlje možemo reći da konzumiranje orgnski proizzvedene hrane doprinosi boljem kvalitu života dok sam način proizvodnje daje veliki doprinos očuvanju životne sredine.
„Svetsko tržište je ogromno. Nisu sve zemlje pogodne za organsku proizvodnju kao što je Srbija. Znači postoje zemlje gde mora da se radi na intenzivan način, ili je zemljište toliko zatrovano da više ne može da se koristi kao organsko.
Kod nas ima mnogo neobrađenih površina, parloga, livada, pašnjaka, koji do sada nisu uopšte korišćeni za poljoprivrednu proizvodnju i nije vršena primena pesticida na njima, tako da su stvarno pogodna za organsku poljoprivredu. I to se širi.
Ljudi su zainteresovani jer vide da lakše prodaju organske poljoprivredne proizvode i dobijaju veću cenu. Drugo mnogi preparati koji su se koristili pre 20 godina, naročito herbicidi, koji su toliko štetni za ljudsko zdravlje, izbacuju se iz upotrebe, njihova proizvodnja se ukida. Po mom mišljenju, za nekih 10-tak godina, biće zastupljena ili kontrolisana ili organska proizvodnja, dok će konvencionalna proizvodnja da bude veoma mala“.
Organski proizvodjači jedan su od najboljih primera kako može da se radi i stvara uz očuvanje prirodnih resursa i biodiverziteta. Oni zemljište čuvaju za buduće generacije istovremeno štiteći zdravlje korisnika i čitav eko sistem, u područjima u kojima rade. Zbog toga, objašnjava poljoprivredni inženjer Tatić, posebno raduje što privrednici sve više prepoznaju značaj ove zelene ekonomije.
„Ta organska proizvodnja se širi. Trenutno u Srbiji ima nekoliko desetina hektara koji se rade na organski način. Ne samo malina, postoje povrtarski, ratarski organski proizvodi u Vojvodini i u celoj Srbiji. To je negde oko 0,04 posto od cele poljoprivrede, od ukupne količine zemljišta koje se obradjuje. To je malo i svetsko tržište je ogromno. Nisu sve zemlje pogodne za organsku poljoprivredu.
Na kraju ovog razgovora naš sagovornik zaključuje da uz nezagadjeno zemljište, višegodišnje iskustvo, bliskost sa određenim tržištima i dugu tradiciju uzgajanja i prerade izuzetno traženih proizvoda jagodastog i ostalog voća i povrća na teritoriji Rasinskog okruga i uključivanje inovacionih rešenja u narednom periodu, s razlogom možemo očekivati ekspanziju organske poljoprivredne proizvodnje na ovom području.
Kao sistem održive poljoprivredne proizvodnje, organska proizvodnja predstavlja jedan od savremenih modela razvoja poljoprivrede, praćene učestalijom potražnjom sve probirljivijeg tržišta za zdravstveno bezbednim i kvalitetnim proizvodima.
Takođe je preopoznata uloga organske proizvodnje u ostvarenju opšteg ineteresa u razvoju lokalnih zajednica, ruralnih sredina, zaštiti životne sredine, očuvanju prirodnih predela i biodivreziteta, zaštiti i revitalizaciji zemljišta i vodotokova, ekoturizma i sl. Sa druge strane, industrija u organskoj proizvodnji prepoznaje nove mogućnosti kroz formiranje profitabilnog segmenta tržišta.
Na našim prostorima organska proizvodnja predstavlja novu razvojnu šansu, s obzirom da Srbija raspolaže visoko kvalitetnim poljoprivrednim zemljištem, povoljnim klimatskim uslovima i dugom agroindustrijskom tradicijom.
