RTV Brus

SAČUVAJMO PROŠLOST ZA BOLJU BUDUĆNOST

SAČUVAJMO PROŠLOST ZA BOLJU BUDUĆNOST
11. novembra
12:00 2023

Početak obnove


Gotovo vek nakon Milana Đ. Milićevića, na ovaj kompleks u Milentiji skrenuće pažnju arhitekte Aleksandar Deroko i Ivan Zdravković, koji su izneli pretpostavku da je “po sredi značajan spomenik”. Arheološka iskopavanja ovog manastirskog kompleksa započela su 1960. godine. Tada je izvršeno preliminarno i kratko ispitivanje terena. Kasnija iskopavanja izvodila su se, sa prekidima, u tri kampanje do 1979. godine.

Ideja da se ovaj srednjovekovni dragulj obnovi i ponovo zasija, začeta je još u vreme prvih iskopavanja.

„Svakodnevno se iz nanosa i šuta pomaljalo na desetine komada klesanjem obrađenog kamena sa njenih fasada: delovi venaca, koloneta, arhivolti, rozeta i drugih ukrašenih elemenata. Budući da je crkva po dužini skoro u santimetar jednaka dužini Lazarice, i njene ostale mere moraju biti slične ovom uzoru,“ reči su arhitekte profesora dr Mirka Kovačevića.

 

„Da se ponovo rodiš

Neumrla Milentijo moja

Ozvezdalo se nebo

Nad temeljima tvojim.

Zablistaćeš sjajem

Blještavijim od sunca

Zato pečatim istinu

Da pokolenja zapamte

I reći ću je samo tebi

Milentijo moja.“*

 

Prema njegovim rečima, takođe je uočena sličnost pojedinih motiva sa ukrasnim elemenatima Kalenića, što znači da je nađen još jedan uzor za obnovu. Tih godina, međutim, još uvek nije ozbiljnije razmatrana obnova ovog komleksa. Svaki od pokušaja završen je bez rezultata. Tako je veliki deo nalaza odnet sa lokaliteta, uglavnom u kruševački i Narodni muzej u Beogradu.

Ta inicijativa, da se čitav kompleks manastira Milentija sistematski arheološki i arhitektonski istraži, konzervira i obnovi na osnovu ostataka nađenih na terenu, realizuje se u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu. Rukovodilac konzervatorsko-restauratorskih radova je arhitekta profesor dr Mirko Kovačević u saradnji sa arheologom Gordanom Gavrić. Oni su, još šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, kada je započeto istraživanje manastira, imali prilike da upoznaju ovaj misteriozni kompleks.

Nakon višedecenijske pauze, nastavljena su arheološka istraživanja u manastiru Milentija.


Ambiciozan projekat pokrenula je grupa entuzijasta 2004. godine. Formiran je Odbor za obnovu manastira Milentija na čijem je čelu kruševački književnik Ljubiša Bata Đidić. Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva uvrstio je u svoj program istraživanje i obnovu ovog monaškog naselja. Da bi uz razumevanje opštine Brus, Eparhije kruševačke i ljudi dobre volje, 2011. gdine bili stvoreni uslovi za ovaj veliki poduhvat. Započeta su su sistematska arheološka iskopavanja. Prvi put posle pedeset godina od početka radova sačinjen je inventar nalaza, izvršeno tehničko i foto snimanje svih nalaza dekorativne kamene plastike i njihova tipologizacija. To je bio i ključ za izradu idejnog rešenja za obnovu crkve.

Iskopavanja su rađena u široj zoni crkve i manastirskog konaka koji je takođe bio velelepno ukrašen, jer su na nivou poda nađeni fragmenti fresaka. Crkva se, najverovatnije srušila u nekom zemljotresu budući da je najveći deo kamenih ukrasa i drugih delova nađen na istom nivou svuda oko građevine. Da je kasnije bilo odnošenja materijala sa nje, očigledno je pošto nedostaje gotovo kompletan pod. Nedostaje takođe veliki deo sokla a ni drugi elementi sa fasada nisu kompletni. Ipak ono što je do danas pronađeno daje dovoljno podataka za rekonstrukciju prvobitnog izgleda crkve.

Završetak iskopavanja je pokazao njenu identičnost sa osnovom Lazarice budući da je crkva po dužini gotovo u santimetar jednaka dužini hrama u prestonom Lazarevom gradu. Tako je zaključeno da bi i njene ostale mere morale biti slične ovom uzoru a fasade slične kamenom vezu na Kaleniću. Po oceni stručnjaka, u umetničkom smislu, Milentija je upravo u rangu pomenutih hramova.

 

 


*“Zavičajna moja Milentija“ Goran Minić

 

Iz iste rubrike