„Lachčipe e Romengero“
“I ŠKOLA ZA SA O ČAVE”
But faktorija utičinen ki adava da li o Roma ka završinen o započnimo školovanje. Često razlog svog savo o terne Romnja odustainen thari škola jlo kaj stupinen ano brako pre 18. breš, načešće zbog i nemaština. O podatkoja vakeren kaj sa više čaja djan ani škola, shvatinen kobor značinel o obrazovanje. Nadinama kaj o terne generacije školuvime Roma ka aven primeri za okola save aven, sar vakerel i Ana Živanović.
“Ciljo jlo kaj sa više terne uključime ano proces obrazovanja. Brojne faktorija utučinen ki adava da li o Roma ka završinen o započnimo školovanje. Često razlog zbog soske o terne Romnja odustainen thari škola jlo kaj stupinen ano brako pre 18.breš. Najčešće zbog i nemaština i aver faktorija. Pašo o podatkoja kaj sa više čaja odučinen te dalje školovinenpe kaj shvatinen kobor značinel o obrazovanje.
O terne generacije o školuvime Roma predstavinen primer za okola save aven. Amen ani škola pre sinamen učenica i Jovana Šabanović savi obožavija i biblioteka. Ani konkurencija taro 170 učenikoja tari akaja škola najviše knjige ano školsko breš pročitija oj. A adava jlo baro uspeh tari amari škola i zajednica, znači kaj la usmerijamo ko pravo drom i but sijamo ponosne zbog adava. Ano nevo vreme sa više Roma odlučinen te upisinen i završinen o fakulteti. Adava jlo laćo napretko i baro korako anglal”.
Informisanje taro programija obrazovanja i inkluzije ano škole, samo jle nesave taro zadatkoja taro sa amende te ojačinelpe i društveno uključenost i romani nacionalno manjina. Ani OŠ “Branko Radičević” but breša radinamo te ostvarinamo akala zadatkoja.
“Ani škola jlo bogato i o vannastavno sadržaj, kaj aktivno uključinenpe i o učenikoja romske zajednice. Dikljamo ki radionica “Uputime šukar alava amalenge”sar šukar prihvatime tari strana aver učenikoja, soj jlo amenge majbitnije tharo sa. Spremne sijamo te pomogninamo jek avreske, te družinamen, te podelinamo. Amen sijamo adate te pindjaramo o prave vrednostija i te len ohrabrinamo, podržinamo.
Naravno, kad treba, vakeramen individualno. Simen psiholog ani škola savo često sile vakeripe sa o čave. Amaro svakodnevno rado ukažinel kobor jlo baro značaj obrazovanja, kobor o obrazovanje del nesave mogućnostija ano životi, te ikljoven andari nesavi situacija, savi trenutno lenge nane povoljno”.
Ani škola smatrinen kaj treba te pomogninen e čavenge andaro socijalno ugrožime porodice. Paši adava o obrazovanje uključinel i adaja socijalno opcija, onda i škola jli ko pravo drom.
“Amen sago škola, recimo, sijamo inicijatori te obnovinenpe duj kera, ani saradnja sa i opština, i adava sprovedijamo ano delo. Pa onda vodosnabdevanje. Zaista, kad god pinjdaramo kaj nešto falinel, kaj nešto treba, uvek sijamo inicijatori te adava keramo, sar bi avela više mogućnostija za majlaćo životi”.
I škola ani Razbojna jli pravdi za sa. Trudinamen te sa o čave kaske teritorijalno priperel i škola pohadjinen i nastava. Na pidjaramo o razlike i podele, sar objasnija i Živanović.
“I OŠ “Branko Radičević “ani Razbojna pindjardi jli i specifično, upravo ko zajedništvo, savi i direktorka Živanović kroz o vakeripe konstantno apostrofirinel. Adate sijamo uve za i lokalno zajednica, ako treba te očistinelpe o fudbalsko tereni posle i utakmica, ili te čistinelpe i reka Rasina. But jli aktivno i Učenilko zadruga Gnezdo jli jek taro značajne specifičnosti, jer predtsavinel retkost ano odnos ko aver škole.
O duho zajedništva i združenosti sa savo šaj te ostavrinelpe, čininel te medju amende nane razlika, kaj sijamo uvek adate jek za avreste, nane samo ani škola, već i ani širo lokalno zajednica, a sadržimo jlo ano samo naziv Gnezdo.
Preko i učeničko zadruga, on razvinen preduzetništvo, kroz savo ano naredno period ka ostvarinen saradnja sa i PU za otiskivanje o nalepnice ko majice za i završno priredba. Ani adava smislo moguće jli i saradnja i sa i srednjo škola za maturske majice. K i adava način ka kedenpe odredjene sredstvija pa će za o učenikoja te pokloninelpe izlet ili ekskurzija, ili ka pružinelpe pomoć kaske treba.
Kroz rado ani zadruga, o čave učinenpe za o radne navike, te aven korisne, shvatinen kaj si mogućnostija te sa o rado obezbedinen majlaćo životi. Akadjukar gradinelpe sasto temelji, sa upustvo za budućnost, te djanen ko jek šukar način šaj te zaradinen o pare te bi peske obezbedinena normalo životi thaj obrazovanje. Jer o obrazovanje thaj vaspitanje, jeste ključo za uspeh i perdi integracija ani zajednica, sar vakerl i Ana Živanović”.
O očeklivanja kaj će razne aktivnostija i naporija taro sa akterija te den značajne rezultatija i doprinesinel te unapredinelpe o položaj tari romani nacionalno manjina ano ključne oblastija, sago soj jlo o obrazovanje i zapošljavanje.
“Majbaro problemi za i romani zajednica predstavinel i materijano nestabilnost. O ekonomsko osnaživanje i obrazovanje ključne jle za konkurentnost o Roma ko tržište rada, sar bi lenge ukažinelpe prilika te peske obezbedinen sigurno i malaći budućnost, odnosno, malaće uslovija za život i rado.
Ciljo jlo te kerelpe socijalno pravedno društvo ani savo sa o gradjanija uživinen jednake pravija i ravnopravno učestvuvinen ano sa spektija života, suzbijanje siromaštva i diskriminacije.
“Kad jlo prisutno zajedništvo, onda jlo sa isprepletano. Kana treba, adate jlo i humanost ko delo, ko šukar delo nadovezinelpe sa aver šukar stvarija, medjusobno poštovanje, redovno pohadjanje i nastava, laće rezultatija.”
“ Cikno brojo romane čave ani škola omogućinel uvid ani pozicija, problemi taro svako učeniko pojedinačno, da li jlo alava tharo materijalno ili problemi aver vrste. Akadjukar mapirinenpe o učenikoja kaske preba pomoć, i škola jli spremno te kerel sa soj jli ano mogućnost te rešinel o eventuale problemija”.
Činjenica kaj i socijalno inkluzija jek taro osnovne vrednostija i stalno prioriteti, potvrdinel kaj će o obrazovanje te ačovel centralno deo inkluzije o Roma i ano aver breša. Za adaava o Brankvcija ka težinen i ano aver breša.
“Zahvalinama za sa o kolege ko predano rado, empatija, humanost savi pokažije sa akala breša. Veruvinav kaj ćemo ano naredno period te ačovamo zajedno ko isto zadatko. Ka ikeramen za i humanost, tolerancija, poštovanje različitosti i prave vrednosti”, sar poručija ko krajo i direktorka OŠ “Branko Radičević “ ani Razbojna i Ana Živanović.
Ako simen sasti i obrazovano nevi generacija adava ka prenesinen i ko aver. Adava soj jlo svetlo strana jlo kaj simen baro brojo čave save završinen i osnovno, srednjo škola thaj o fakultetija.
