“Startujmo organski”
Kakva je razlika između organskog, domaćeg i prirodnog proizvoda? Zašto domaće i prirodno nužno ne mora da znači i organsko?
Organska proizvodnja podrazumeva kontrolisane procese od početka do kraja proizvodnje i zahteva visoke standarde definisane propisima Republike Srbije. Jedino takav proizvod može da se deklariše kao organski. Poslednjih godina upotreba organske hrane je u konstantnom porastu, jer raste svest o zdravom načinu života.
Zašto primenjivati organsku poljoprivredu i koje bi bile njene prednosti u odnosu na konvencionalnu, objašnjava dipolmirani inženjer poljoprivrede Miloš Tatić, sertifikovani kontrolor u pomenutoj oblasti.
Šta vam je sve potrebno pri pokretanju organske proizvodnje, ali i kako da se prebacite sa konvencionalne na ovaj vid proizvodnje? O načinu sklapanja ugovora i učlanjenju u grupu poljoprivrednih proizvođača organske hrane, naš sagovornik kaže:
„Proizvođač dobija sertifikat nakon 3 godine. Znači nakon potpisivanja ugovora, mora da radi po pravilima organske proizvodnje – period konverzije kada proizvođač ima stimulativnu cenu, veću za 5%. Nakon 3 godine dobija sertifikat od ovlašćene kontrolne kuće jer postoje sertifikacione kuće koje rade kontrolu.
Mi ovde radimo našu internu kontrolu i postoji ugovor o internoj kontroli. Postoje znači firme koje rade, kao što je ovde na primer neka hladjača – ona je sertifikovana za organsku proizvodnju i ima grupni sertifikat, ima recimo oko 180 ljudi koji rade organsku malinu i oko 60 ljudi koji rade organsku jabuku. Postoji interna kontrola.
Ja sam interni kontrolor za određenu hladnjaču i radim kontrolu na terenu organske proizvodnje. Postoji ugovor o internoj kontroli koji se popunjava u toku vegetacije, obično u maju mesecu, pošto malina već počinje da zri u junu, negde sredinom juna. Pre tog perioda treba da se obiđu parcele. Znači taj ugovor o internoj kontroli sadrži ime i prezime proizvodjača, datum kada se radi interna kontrola i ime internog kontrorola.
U ugovor se unose parcele koje se obilaze, te parcele su sertifikovane i obično se obiđu sve parcele, da se vidi da li je korišćen preparat koji nije dozvoljen, posebno herbicidi. Kada se oni koriste, korovi žute u malinjacima između redova i onda je sve jasno. Tom prilikom se radi i jedan kraći intervju sa poljoprivrednim proizvodjačem. Pre početka obilaska, popuni se formular, obrazac ili ugovor o internoj kontroli i na taj način se odobrava da obiđemo parcele. U ugovor se unose sve parcele sa njihovim površinama, upisuje se koja je kultura, prinos koji je bio prošle i koji se očekuje ove godine, svi preparati primenjeni na parceli. Ima ljudi koji ne koriste nikakve preparate, već jednostavno zasadi se nalaze na takvom mestu gde nema pojave biljne bolesti na 1000 m nadmorske visine i tako zbog hladnog vremena nema prisustva insekata ili se razvije jedna generacija koja ne nanosi velike štete“.
Osnovni cilj organske poljoprivrede je proizvodnja zdrave, bezbedne, kvalitetne hrane na ekološki održiv način. Stoga, metode organske proizvodnje podrazumevaju primenu prirodnih postupaka i supstanci, a ograničavaju ili potpuno eliminišu upotrebu sintetizovanih sredstava. Organski proizvedena hrana je bez ostataka pesticida, teških metala, aditiva, antibiotika i hormona. Korišćenje herbicida strogo je zabranjeno u organskoj proizvodni dok su preparati na bazi bakra dozvoljeni.
„Postoji lista koju mi delimo. Napravimo program zaštite, šta od preparata da se koristi u toj godini, da bi ta malina dobila status organske maline. Takođe i sredstva za ishranu biljaka. Obično se koriste preparati od početka, pošto ovaj program postoji više od 25 godna. Nekada su bili preparati samo na bazi bakra i sumpora. Medjutim sada ima mnogo više preparata koji su mikrobiološki.
Znači koriste se mikroorganizmi koji parazitiraju fito patogene gljive i insekti koji ne nanose štete. Na taj način se vrši tretiranje.
Izbaci se neki bacius ili patogena gljiva koja parazitira insekte ili druge fito patogene gljive. Na taj način se vrši uništavanje tih gljiva koje izazivaju bolesti kod malina. Takođe je i dalje dozvoljen bakar, preparati na bazi bakra, koji imaju kratku karencu, kiša ih brzo spere, tako da nema ostataka na plodu i sumpor, koji se koristi u proleće ili jesen. On je i fungicid znači koristi sei protiv biljnih bolesti i grinje, takodje kontaktni preparat koji se razlaže pod uticajem sunca, vetra i kiše, ali mora da se koristi kad je hladnije vreme jer u toplo vreme, na preko 25 stepeni može da napravi ožegotine na listu.
Takođe postoje i drugi preparati na biljnoj bazi kao insekticid i karicid od jedne tropske biljke, tropskog drveta, koji deluje na čula insekata. Nakon primene taj preparat usvaja list i kada ga napadnu insekti, gube sva čula, nemaju osećaj gladi, osećaj za razmnožavanje, osećaj da lete, čime se ta populacija smanjuje. Oni ne deluju odmah toksično na insekte, nego za 5 do 10 dana populacija se smanji ili potpuno uništi. Takodje, postoje preparati za botritis na bazi čajnog drveta, deluju i na pepelnicu, uništavaju te spore gljive. Danas i nije toliko teško da se radi organska poljoprivreda koliko je to bilo na početku“.
U procesu kontrole organskih proizvoda uzorci sa terena kontrolišu u specijalizovanim laboratorijama, ali su tragvi nepropisnog tretitranja vidljivi i na litu, stablu i plodu. Kontrole su rigorozne, posledice nimalo bezazlene ali je i savest poljoprivrednika važan faktor. Kao posledica za nesavesne poljoprivredne proizvodjače jeste isključivanje iz programa i raskid ugovora, kaže sertifikovani kontrolor.
„Obilaze se svi. I u periodu konverzije i koji su dobili sertifikate, odmah od momenta učlanjenja, oni se svake godine obilaze i sa njima se radi interna kontrola da bi se videlo da li koriste preparate koje smo preporučili ili ne. Ako poljoprivredni proizvođač ne poštuje pravila organske proizvodnje biva isključen iz programa i više ne može da se bavi organskom poljoprivredom.
Interne kontrole se obično rade dva puta ali se poljoprivredni proizvođači obilaze više puta, obavljaju se razgovori, edukacije, obilaze se parcele da se vizualno vidi da li se radi po pravilima. Ima nekih sredstava koja mi delimo besplatno na terenu, da ne bi oni sami došli u iskušenje da kupe neka sredstva koja nisu dozvoljena, tako da sa njima imamo kontakte 3 do 4 puta pre berbe maline. Na terenu, na njihovim zasadima, nekada se obiđe sve kada je lepo vreme, nekada obiđemo te najveće zasade, koji mogu najviše štete da nanesu“.
„Ta malina se meša u hladjači. Ona se ustvari odvaja po grupama. Svako selo koje ima više proizvođača se deli na grupe, sa po 10 do 15 ljudi u jednoj grupi. Njihova malina se nakon prevoza do hladjače odvaja i tačno se zna na kojim paletama se nalazi malina od te grupe.
Pre nego što se malina isporuči krajnjem kupcu, uzimaju se uzorci od svake grupe, šalje se u ovlašćene laboratorije da se vidi da li ima prisustva pesticida. Ako ima, onda, pošto mi uzimamo uzorak ploda pre berbe, uzmemo uzorak ploda na terenu od svakog poljoprivrednog proizvođača, tri puta, i svaki poljoprivredni proizvođač ima svoju kutiju, sa njegovim imenom i prezimenom, i kesom sa uzorcima njegove maline. Ako u toj grupi nađemo pesticide, od svakog proizvođača iz te grupe uzimamo uzorak i šaljemo u laboratoriju da bismo otkrili ko je koristio nedozvoljene supstance. Kad otkrijemo tog proizvođača isključimo, a malinu iz te grupe izdvojimo, da ne ide u zvoz već se obrađuje i prodaje kao konvencionalna“.
Korist od organske proizvodnje je višestruka, može biti razvoj ruralnih područja, poput potkopaoničkog kraja, u kome je primetna visoka nezaposlenost a ima sve preduslove za razvoj ove oblasti. Pomaci su, ističe naš sagovornik, vdljivi ali su potrebna dodatna ulaganja, u oblastima marketinga, logistike, primeni savremenih metoda proizvodnje, u animiranju mladih i stvaranju infrastrukture u ruralnim područjima za bavljenje ovim vidom poljoprivrede.
