ponedeljak, 18. oktobar 2021.

RTV Brus

Izbor je tvoj, nauči da odoliš

Izbor je tvoj, nauči da odoliš
21. avgusta
10:11 2021

Prevencija je odlučujući faktor u očuvanju zdrave populacije

„Zavod za javno zdravlje Kruševac“ kao preventivno-promotivna ustanova se od početka osnivanja bavi različitim problemima i svoje aktivnosti usmerava između ostalog i na problem narkomanije.“ ističe sociološkinja Violeta Milićević, saradnik u datoj web prezentaciji.

 

„Narkomanija je zavisnost od droga, uz zavisnost najčešće ide i patološka zavisnost. Droga nije nešto što je novo ili urbano, naprotiv, otkrivеnа je davno, menjali su se samo motivi upotrebe. Za ovaj deo nasleđa od naših predaka ceo svet plaća “ogromne kamate”.

 Šta je to što je karakteristično za narkomaniju?

To je neodoljiva želja da se droga stalno ima, i da se stalno uzima, sklonost da se stalno povećava doza droge i konačno fizička i psihička zavisnost. Pođimo od opšteg ljudskog iskustva da se svako interesovanje i zadovoljstvo, može pretvoriti u strast, a strast u zavisnost. I kada recimo pokušavamo da razumemo koji su to psihološki pokretači svih ovih zavisnosti, mi tada pokušavamo da odgonetnemo kako se i zašto interesovanje i motivi kod nekih osoba razviju, do stepena bolesti zavisnosti?

Strast postaje patološka i prelazi u zavisnost onda, kada jedna navika ili želja postane sama sebi svrha. Dakle, strast postaje sama sebi cilj, imperativ ili ideja kojoj se podređuje sve ostalo. Kada govorimo o zavisnosti mislimo i na psihičku i na fizičku. Psihička se odnosi na stvaranje navike da se pod dejstvom droge izazivaju neka poželjna stanja ili osećanja osobe koja uzima drogu, sa druge strane da se izbegnu stresne situacije, napetost, neka emocionalna nelagoda, frustracija i slično.

Fizička zavisnost se odnosi na uticaj droge na promenu fiziološkog stanja organizma. Njen uticaj npr. na rad ćelija koje se pod uticajem droge razvijaju na potpuno drugačiji način. Ćelija se navikava na drogu i kada se ona ne uzima dolazi do takozvanog apstenencijalnog sindroma ili niza simptoma, kao što su nesanica, povišen krvni pritisak, grčenje i bolovi u mišićima, temperatura, lučenje iz nosa, čest gubitak apetita, probavne smetnje itd.

Narkomanija je proces koji ima svoje faze i počinje pre svega interesovanjem za droge, probanjem najčešće marihuane, sledeća epizoda je žudnja i vrlo brzo zavisnost.

Da li će neko od “lakih droga” postati zavistan, zavisi pre svega od strukture njegove ličnosti, zatim dejstvima koje droga izaziva u njegovom organizmu i psihi ali i količinom droge koju neko uzima, a takođe i kulturom kojoj pripada.

Po svedočenjima mladih koji puše marihuanu npr. prijatni efekti se vrlo brzo postižu ali kada dejstvo prestane pojavljuje se bezvoljnost ili neraspoloženje, a izlaz se najčešće nalazi u novom džointu, a ta namera ili želja da se obnovi to pređašnje stanje prijatnosti već je znak zavisnosti.

Da li će neko postati zavistan i posle koliko vremena zavisi od mnogih faktora, ističe Violeta Milićević.

„Pogrešno je razloge nalaziti isključivo u ličnosti, ili sa druge strane u jednom društvu. Razloge uvek posmatramo u jednom “Trouglu” droga, pojedinac, sredina.“

Problem narkomanije razumemo kada govorimo o faktorima rizika, odnosno činiocima koji povećavaju mogućnost da neka osoba postane narkoman. Imamo faktore rizika u društvu, to je ekonomska i socijalna kriza, raspad sistema vrednosti, laka dostupnost droge, norme koje tolerišu upotrebu droge, nedostatak prevencije i slično. Faktore rizika nalazimo u porodici na prvom mestu, to su pre svega slabe komunikacije u porodici, preterana očekivanja roditelja naspram detetovih mogućnosti, što je sve više izraženo, gubitak kontrole nad decom, neobaveštenost i slično. Škola takođe može da postane faktor rizika ukoliko izostane slaba veza između roditelja škole, kvalitet nastavnih ili vannastavnih aktivnosti, slaba komunikaciji na relaciji nastavnik dete, nedostatak preventivnih programa.

Pojedinac – ličnost zavisi da li će neko početi da uzima drogu, zavisi koliko neko emocijalnih problema ima, da li npr. ima nisko samopoštovanje, sve raniji kontakt sa alkoholom ili drogom, slabe socijalne veštine i veze.

Koje su to osobine ličnosti koje povećavaju verovatnoću da jedna osoba koristi drogu, a druga ne?

Dominantna crta ličnosti je nemogućnost da se sačeka ili odloži zadovoljenje, ovakve osobe imaju neverovatno malu snagu da podnesu odricanje ili lišavanja koja naravno prate manji ili veći stepen napetosti, strepnje, nezadovoljstva. Ovaj deficit potiče iz ranih faza razvoja i iskustava prvih odnosa sa osobama koje su o njima brinule, misli se prvenstveno na roditelje, odnosno na porodicu. Zavisnik ima manju sposobnost da podnese mnogobrojna uskraćivanja koja su neizbežna u životu i drogu otkriva kao “čarobni štapić” kojim pokušava da podnese tu neprijatnu i frustrirajuću realnost i situaciju. I sam taj problem narkomanije moramo shvatiti kao opšteljudski, zajednički i prema njemu moramo iskazati zajedničku odgovornost. Narkomani se najčešće marginalizuju ili otvoreno dikriminišu, zajedno sa osobama sa hivom, gejevima i drugi. Takvim odnosom samo povećavamo patnju tih ljudi, niko od nas ne može reći to nije moj problem, zbog neprestane činjenice da smo upućeni jedni na druge, i da ćemo pre ili kasnije ući u neki krig u kome će se naći osoba koja koristi drogu ili je zavisnik od nje. Ako tako razmišljamo imamo više svesti da razvijamo odgovornost i prema sebi i prema drugima.

“Važna je prevencija i preventivne aktivnosti raznih insistucija koje moraju da sarađuju i samo tako možemo  učiniti nešto na nivou celog društva, i kako je sam početak uzimanja droge vezan za niz faktora, tu i modeli same prevencije moraju da obuhvate sve te prevencije, od psihosocijalnih, emocijalnih, kulturnih, i drugih uticaja koje mogu da dovedu na formiranje ponašanja“ zaključuje  Violeta Milićević.

Iz iste rubrike