Za život u zajednici
Romkinje – jedna od najugroženijih socio-ekonomskih grupa
U poslednjih desetak godina položaj Romkinja se promenio. Sve veći broj završava srednje škole i fakultete i nalazi se na mestima odlučivanja. Među Romkinja su i većnice, direktorke, odbornice…Sve one daju dopinos integraciji romske zajednice.
Veoma je bitno, dodaje predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Dalibor Nakć, pružiti im mogućnost, isticati pozitivne primere i na taj način podsticati i ohrabrivati ih. Sve je manje Romkinja koje se udaju pre 18 godine, sve više onih koje nastavljaju školovanje kao i Romkinja koje postižu vrhunske rezultate.
Ne smemo dozvoliti da stereoptipi utiču na poštovanje dečijih prava – naše devojčice imaju pravo na obrazovanje, zapošljavanje i donošenje odluka o svom životu a mi smo tu da ih podržimo, dodaje Nakić.
“Romkinje su stub porodice a porodica osnovna ćelija društva. Žene, majke su te koje najčešće brinu od deci, tu su da vode računa da li je dete otišlo u školu, uradilo domaći, da sa njima rade domaći, da im pomognu da se obrazuju, da drže porodicu na okupu.
Veoma je važno da i naše Romkinje budu uključene na tržište rada, da i one budu finansijski nezavisne“.
„One porodice u kojima žene rade su svakako u manjem riziku od siromaštva nego što je slučaj sa porodicama u kojima radi samo jedan član domačinstva.
Sa druge strane granica stupanja u brak znatno je pomerena kod mladih Romkinja, sve veću broj njih zvršava srednje škole, upisuju visoku školu, žele da se zaposle… Shvatile su da je neophodno da stati na svoje noge, obrazovati se, steći zaposlenje pa tek onda razmišljati o planiranju porodice.”
Organizacije civilnog društva u procesu integracije romske nacionalne manjine
“Udruženja i Organizacije civilnog društva su tu da preko određenih projekata i inicijativa, u saradnji sa institucijama, rade na procesu integracuije Roma“.
„Kruševac je jedan od gradova koji je dobio Romski kulturni centar – to nije udruženje, već ustanova čiji je osnivač Nacionalni savet romske nacionalne manjine. Tokom godine sprovodi veliki broj aktivnosti, manifestacija, obeležavanje značajnih datuma za romsku zajednicu, doprinosi promociji bogate kulture romske zajednice, na koju smo ponosni.
Kultura je najbolji način za borbu protiv diskriminacije, stereotipa i predrasuda koje su nažalost još uvek prisutne. Važno je da se svi ti faktori na lokalu umrežavaju, da rade koordinisano, to je i najbolji način da se dođe do rezultata.”
“Ponosan sam što sam Kruševljanin, što je Kruševac grad koji je otvoren za sve ljude, otvoren prema Romima, mi ne živimo jedni pored drugih već jedni sa drugima. Romski narod živi zajedno sa većinskim srpskim, nema problema, diskriminacija je na veoma niskom nivou, jer uvek će biti pojedinaca koji će vršiti rasnu diskriminaciju. Važno je da su Romi prepoznati kao potpuno ravnopravni građani sa ostalima“.
„Najveće naselje u Rasinskom okrugu je Marko Orlović, sa uređeno kanalizacionom i vododvodnom mrežom, uređenim ulicama, pristojnim kućama, zaista lepo uređeno naselje. Kruševac kao grad može biti primer mnogim drugim na koji način treba pristupiti procesu integracije i unapređenja položaja Roma“.
„Brus jedna od optština u kojima je ostvaren veliki napredak – u proteklih nekoliko godina sve je veći broj dece i mladih koji se obrazuju, koji koriste stipendije preko Nacioanalnog saveta, imate i visokoobrazovane Rome koji su dobili adekvatno zaposlenje.
Jako je važno da jedna opština ima one mlade na koje će se ugledati drugi mladi Romi i predstavljati uzor – da se obrazovanjem može doći do bolje budućnosti“.
Saradnja sa lokalnim smaoupravom važan faktor prevencije diskriminacije
Strategije se pišu na nacionalnom nivou ali je za njihovu implementaciju lokal najbitiniji.Uvideli smo da je ključ uspešne integracije Roma saradnja sa lokalnim samoupravama. Posete lokalnim zajednicama su od velikog značaja jer se na taj način prikupljaju informacije na terenu, nakon čega se pristupa rešavanju problema.
“Imamo odličnu saradnju sa velikim brojem gradova i opština u Srbiji. Nastavićemo da radimo u tom pravcu jer smo svesni da probleme ne možemo rešiti jednim odlaskom.
Tu smo da usmerimo gradove i opštine ka projektima za koje mogu konkurisati, da im pružimo podršku u prikupljanju dokumentacije i pripremi predloga“.
„Opština Brus jedna je od lokalnih samouprava sa kojom imamo izuzenu saradnju. Vrata svih institucija su nam uvek otvorena, od većnika do predsednika opštine. Uvek rado dolazimo…
Planiramo kulturnu manifsetsaciju u saradnji sa Centrom za kulturu Brus, da prikažemo deo romske kulture široj zajednici u Brusu.
Velika pohvala za rukovodstvo opštine Brus, koje je pokazalo ogromnu odgovornost, učinilo dosta na unapređenju i rešavanju konkretnih problema romske zajednice. Voleo bih da je u Srbiji više takvih opština poput Brusa“.
