“Startujmo organski”
Govoreći o organskoj poljoprivrednoj proizvodnji ne treba da zaboravimo sa Srbija raspolaže visoko kvalitetnim poljoprivrednim zemljištem, povoljnim klimatskim uslovima i dugom agro industrijskom tradicijom. Zato s razlogom očekujemo da se ove prednosti pretvore u izvozne šanse, što bi udahnulo novu snagu domaćoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Tražnja za organskom hranom u svetu raste mnogo brže nego ponuda. Upravo ovaj trend, kaže naš sagovornik, dipl.inž.poljoprivrede i serifikovani kontrolor u ovom sektoru, Miloš Tatić, treba da navede srpsku privredu da potencijale proizvodnje organske hrane, pretvori u izvozne mogućnosti.
U ovom trenutku najveću perspektivu za najbrže širenje organske proizvodnje ima brdsko planinsko područje Srbije. Ono pruža najpovoljnije uslove za organsku poljoprivredu, i u tom području se nalazi oko 62 odsto poljoprivrednih površina naše zemlje. Veliki deo brdsko planinskih površina, medju kojima je i naš podkopaonički kraj ostao je van uticaja intenzivne poljoprivrede.
„Prednosti ovog kraja su velike zato što se na većim nadmorskim visinama ne javljaju bolesti i štetočine, jer obično se organska proizvodnja radi na visini od 500 m pa do 1000-1200 m. Kod nas u Krivoj Reci, u Brzeću, Blaževu, ta sela se nalaze na i preko 1000 m nadmorske visine. Tu se zbog hladnog vremena manje javljaju biljne bolesti kojima pogoduje vlaga i toplota a takođe i za razvoj insekata. Što je veća nadmorska visina, to je bolje za organsku proizvodnju, naročito kada je malina u pitanju.
Velike su prednosti što je bruska opština veoma prostrana, ima veliku površinu a parcele su udaljene jedne od druge pa postoje velike mogućnosti da se te parcele mogu izolovati kao organske i raditi na taj način.
Drugo, kada učlanimo proizvođača u jednom zaseoku i vidimo da su i drugi zainteresovani, naročito oni koji imaju posede do te organske parcele, mi ih pripremimo na neki način, tako da, ako jedan poljoprivredni proizvodjač vrši zaštitu svoje poljoprivredne parcele, on ne može da kontiminira drugog koji je do njega jer i on radi na organski način.
Ima dosta proizvođača koji to rade, nekoliko hladjača u Brusu. Ima ih i u susednim opštinama Blace, Kuršumlija, Aleksandrovac, rade delom tu organsku poljoprivrednu proizvodnju ali pretežno Brus. Uglavnom Brus, možda i sa više od 80 odsto je u Brusu. Postoje sela koja su na većoj nadmorskoj visini, koja mogu da rade na taj način, uglavnom su to sela iz bruske opštine“.
Organska poljoprivredna proizvodnja odvija se bez primene agro tehničkih mera, pre svega, mineralnih đubriva i hemijskih sredtsva. Na malim parcelama sa raznovrsnim plodoredom, svojstvenim malim stočnim fondom i sopstvenom radnom snagom proizvodjača, objašnjava Miloš Tatić, iako se poslednjih godina dosta radi na promociji ovog sektora to i dalje nije dovoljno za maksimalno korišćenje potencijala za razvojnorganske proizvodnje. Pre svega, proizvodjačima nedostaje edukacija.
Takodje, u fazi konverzije prelaska na organsku proizvodnju dolazi do mnogobrojnih grešaka zbog nedovoljnog poznavanja ovog već standardizovanog procesa. Starije stanovništvo u ruralnom području zbog nedostatka znanja i informacija teško ulazi u proces proizvodnje organskih proizvoda, kaže Miloš Tatić.
„Oni prihvataju, moraju to da prihvate, da bi znali šta treba da rade. Mi to radimo i sami, ali dovodimo i ljude koji rade te preparate, tako da im i oni približe način delovanja tih preparata, pa ljudi to prihvataju.
Na početku malo teže jer se stare navike teško menjaju. Međutim kada ljudi prvi put dobiju setifikat, kada im se to sve na vreme isplati, uglavnom malina se isplaćuje na vreme, u oktobru, novembru dobiju tu doplatu, koja je uglavnom oko 20 posto, nekad malo manja, nekad malo viša, zavisi kakva je godina, ali oni dobiju dodatnu stimulaciju.
Mi uglavnom učlanjujemo ljude koji imaju ne preterano velike površine, ali imamo proizvođače i do 2 ha, prosek je negde oko 30, 40, 50 ari . To nije lako da se radi, jer oni moraju sve te poljoprivredne radove da obavljaju ručno. Zakidanje tih izdanaka, pljevljenje, okopavanje redova, sve to mora da se radi ručno“.
„Prvo je problem što nema dovoljno radne snage, jer jaka domaćinstva koja imaju više članova porodice, rade to na jedan lakši način, jer ima ih više i oni to brže urade. Međutim poljoprivredna domaćinstva koja imaju jednog, dva ili 3 člana, što je sada najčešće, moraju da organizuju radnike da izađu da urade a opet radne snage nema, jer sada svi imaju svoju proizvodnju. Znači oni su videli da tu ima neke koristi. Oni su posadili malinu i sada imaju svoje zasade i rade.
Dolaze radnici sa strane, pre svega sa juga Srbije. Kada dole završe sa berbom višnje, onda dolaze da beru malinu. Teško je naći radnu snagu.
Obično ljudi rade onoliko koliko mogu sami da obrade malinu do berbe. U berbu moraju da dovedu druge poljoprivredne proizvođače, obično sa nižih nadmorskih visina, koji su završili sa svojom berbom ili sa strane.
Jedan dobar berač u proseku može da obere 50 kg dnevno. Neko ko bere do 300 kg dnevno mora da dovede 6 berača.
Jer malina kada se okasni, kada prođe 2 dana, počinje da opada, stvara se problem, počne da truli, meka je, lako se javlja botritis, buđ, naročito kada ima dosta padavina, vlage, a ne stiže se na vreme da se obere, onda celi grozdovi, rodne grančice buđaju. Veoma je teško da se to ponovo vrati, da se očisti, najbolje je kada se bere svaki drugi, treći dan, onda je najbolji kvalitet maline“.
