Za tharo ani zajednica
O uslovime ključne pitanja thari romani zajednica
Evidentno jli i medjusobno povezanost thaj uslovljenost o ključne pitanja thari romani zajednica. Ano oblast o bešipe primetne jle pozitivne korakoja thaj prve rezultatija. Po prvo puti pokrenijepe konkretne projektija ano oblast te stambeno zbrininenpe o pripadnikoja romske zajednice.
Počnija te gradinenpe o stanoja ano but čaršije sa o sredstvija EU preko IPA fondoja za društveno osetljive kategorije stanovništva. Više tharo 50 odsto jlo o romano stanovništvo. Radinelpe i te unapredinelpe o stambeno komunalno infrastruktura ano romane naselja.
„ Ano bešipe i romani zajednica treba te uložinenpe značajne sredstvija te uredinenpe o romane naselja thaj te unapredinenpe o uslovija stanovanja i romani zajednica. Adava nane nešto so šaj te rešinelpe preko rat ali jlo važno te vakerelpe khaj ano prošle breša kerdjape značajno napretko.
Sijamo svedokoja but projektija save odnosijepe ko socijalno stanovanje thaj aktivno inkluzija a save realizuvijape uz i podrška Evropske unije, resorno ministarstvo pre svega Ministarstvo za gradjevinarstvo, saobraćaj thaj infrastruktura, Ministarstvo za manušengere thaj manjinska prava, Ministarstvo za rado, zapošljavanje, boračka tahj socijalne pitanja. Ano projekti jlo uključimo o Nacionalno savet uz i podrška UNOPS-a, Kancelarija UN za projektne usluge a sa uz finansisko podrška EU thaj i država.
Kerdjepe o socijalne stanoja za o Roma, sijuma ani prilika, te ano više lokalne samouprave širom Srbije prisustvuvinav za i svečano dodela o ključoja o neve stanoja za o Roma save nasinelen kher.
Pre svega mislinav ki Vrnjačko Banja, Svilajnac, Šabac, baro brojo čaršije sine obuhvatime i pokažijape sago značajno projekti. Djalpe korako po korako jer za o stanovanje treba majbare sredstvija ali važno khaj počnijape te rešinenpe o problemija.“
O drom te ekonomski osnažinenpe
Ano proteklo period realizuvimo jlo baro brojo aktivnostija te ekonomski osnažinenpe o Roma thaj o Romnja: o program stažiranja za o terne sa visoko obrazovanje sago šansa te dokažinenpe ani struka. Adate jlo o program samozapošljavanja o Roma i sare save silen laći biznis ideja šaj te obratinenpe za i Nacionalno služba za zapošljavanje. Ciljo jlo te o terne sa visoko obrazovanje postaninen primer khaj o obrazovanje jlo drom za zaposlenje i majlaći budućnost.
„Važno jlo o program stručne prakse, stažiranje za o terne Roma save dobije šansa te okreninenpe za pli struka. Baro brojo terne Roma adaja šansa ko adekvatno način djandja te iskoristinel. Jek pozitivno primer jlo ani opština Brus o Perica Jovanović, amaro Rom, započnija o stažiranje ano Centar za kultura, khaj posle khaj pokažijape sago kvalitetno radniko, birimo za direktori thari akaja ustanova.
Treba te pružinelpe za o terne Roma šansa a ki lende jli te adaja šansa iskoristinen. Adaleske o pomenute programija but važne thaj o projektija save odnosinenpe ki podrška za o preduzetništvo za okola save mangen te osnuvinen, pokreninen plo biznis. On šaj te dobinen odredjene sredstvija preko Nacionalno služba za zapošljavanje. Sa aver strana baro brojo o Roma zaposlinenpe i ano javno sektor, baro brojo Romnja radinen ano zdravstvo, sago medicinske sestre a simen i Roma lekarija, profesroija, Roma ko značajne političke funkcije ani celo puv. Uopšteno kad dikelpe o položaj thari romani zajednica andaro dive ano dive unapredinelpe, soj jlo ano interes i amari zajednica i celo puv.“
Napretko postoinel i ano oblast te unapredinelpe o sastipe. O Romane zdravstvene medijatorke posreduvinen izmedju o pripadnikoja zajednice thaj o domoja tharo sastipe i radinen te i vazden o svest thari romani zajednica.
Poražavajuće jlo adava khaj o podatko tharo prosečno životno veko o Roma mjacikno ano odnos ko prosečno živono veko o aver stanovništvo ani Srbija.
Bari uloga te smanjinelpe adaja disproporcija sine e zdravstvene medijatorke, save radinen pri o Ministarstvo za sastipe. O n djan ko tereni, radinen te vazden o svest i romani zajednica, animirinen o romane porodice te vakcinišinen ple čhaven, organizuvinen o predavanja tharo različite teme save tičinenpe ki adava te unapredinelpe o sastipe, inicirinen o preventivne pregledija. On jle nesavi vrsta mosto izmedju o domo tharo sastipe thaj i romani zajednica.
Kad sa adava saberinamo zajedno sa o napretko ano oblast o zapošljavanje avamo djo zaključko khaj jle o Roma ki adava način šaj te utičinen i te unapredinen o uslovija života. Avdive sare silen zdravstveno zaštita čaj i okola save jle nezaposlene, sare silen zdravstveno knjižica. Baro pomak kerdo jlo zahvaljujući za i uloga o zdravstvene medijatorke save sine adate te lenge pomogninen te ostvarinen ple pravija.“
„ So tičinelpe i socijalno zaštita o Centrija za socijalno rado konstantno radinen za okola save jle ano status socijalne potrebe, dobinen socijalno pomoć adava so lenge ko zakon sleduvinel. Svakako khaj amen sago Nacionalno savet uvek čivamo fokus ki adava te so majbaro brojo Roma treba te zaposlinenpe, te na živinen thari socijalno pomoć već tharo plo rado i te aven pre svega poreske obveznikoja a na korisnikoja socijalnih davanja.“
