Za život u zajednici
Uslovljenost ključnih pitanja romske zajednice
Evidentna je međusobna povezanost i uslovljenost ključnih pitanja romske zajednice. U oblasti stanovanja primetni su pozitivni koraci i prvi rezultati. Po prvi put pokrenuti su konkretni projekti u oblasti stambenog zbrinjavanja pripadnika romske zajednice.
Počeli su da se grade stanovi u više gradova, iz sredstava EU, preko IPA fondova za društveno osetljive kategorije stanovništva. Više od 50 odsto je romsko stanovništvo. Radi se i na unapređenju stambeno komunalne infrastukture u romskim naseljima.
„U pogledu stanovanja romske zajednice potrebno je uložiti značajna sredstva u uređenje romskih naselja i unapređenje uslova stanovanja romske zajednice. To nije nešto što se može rešiti preko noći ali je važno reći da je proteklih godina učinjen značajan napedak.
Bili smo svedoci mnogih projekata koji su se odnosili na socijalno stanovanje i aktivnu inkluziju a koji su realizovani uz podršku Evropske unije, reornih ministarstava, pre svega Ministarstva za građevinarstvo saobraćaj i infrastrukturu, Ministarstva za ljudska i manjinska prava, Ministarstva za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. U projekte je uključen i Nacionalni savet, uz podršku UNOPS-a, Kancelarije UN za projektne usluge a sve uz finansijsku podršku EU i države.
Izgrađeni su socijalni stanovi za Rome, bio sam u prilici da u više lokalnih samouprava širom Srbije prisustvujem svečanoj dodeli ključeva novih stanova za Rome koji nisu imali krov nad glavom.
Pre svega mislim na Vrnjačku Banju, Svilajinac, Šabac, veliki broj gradova je bio obuhvaćen i pokazao se veoma značajnim projektom. Ide se korak po korak jer su za stanovanje potrebna najveća sredstva ali je važno da se počelo sa rešavanjem pomenutih problema.“
Put ka ekonomskom osnaživanju
U proteklom periodu realizovan je veliki broj aktivnosti za ekonomsko osnaživanje Roma i Romkinja: program stažiranja za mlade sa visokim obrazovanjem, kao šansa da se dokažu u struci. Tu je i program samozapošljavanja Roma pa svi koji imaju dobru biznis ideju mogu se obratiti Nacionalnoj službi za uzapošljavanje. Cilj je da mladi sa visokim obrazovanjem postanu primer da je obrazovanje put do zaposlenja i bolje budućnosti.
„Važan je program stručne prakse, stažiranja za mlade Rome koji dobijaju šansu da se okrenu svojoj struci. Veliki je broj mladih Roma tu šansu na adekvatan način umeo da iskoristi. Jedan pozitivan primer je i u opštini Brus. Perica Jovanović, naš Rom, započeo stažiranje u Centru za kulturu, gde je, nakon što se pokazao kvalitetnim radnikom, izabran za direktora ove ustanove.
Potrebno je pružiti mladim Romima šansu a na njima je da tu šansu iskoriste. Zato su pomenuti programi jako važni, kao i projekti koji se odnose na podršku preduzetništvu onima koji žele da osnuju, pokrenu sopstveni biznis. Oni mogu da dobiju određena sredstva preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Sa druge strane veliki broj Roma se zapošljava i u javnom sektoru, veliki je broj Romkinja koje rade u zdravstvu, kao medicinske sestre, imamo i Rome lekare, profesore, Rome na značajnim političkim funkcijama širom zemlje. Uopšteno gledano položaj romske zajednice se iz dana u dan unapređuje, što je u interesu i naše zajednice i cele zemlje.“
Napredak postoji i u oblasti unapređenja zdravlja. Romske zdravstvene medijatorke posreduju između pripadnika zajednice i domova zdravlja i rade na prosvećivanju romske zajednice.
Poražavajuži je podatak da je prosečan životni vek Roma 48 godina. Na to utiče više faktora: nebriga o zdravlju ali i loši uslovi stanovanja.
Ranijih godina podaci su ukazivali da je prosečan životni vek Roma znatno niži u odnosu na prosečni životni vek ostalog stanovništva u Srbiji. Veliku ulogu u smanjenju te disproporcije imale su zdravstvene medijatorke, koje rade pri Ministarstvu zdravlja. One odlaze na teren, rade na zdravstvenom prosvećivanju romske zajednice, animiraju romske porodice da vakcinišu svoju decu, organizuju predavanja o različitim temama koje se tiču unapređenja zdravlja, iniciraju brojne preventivne zdravstvene preglede. One su neka vrsta mosta između domova zdravlja i romske zajednice.
Kad sve to saberemo, zajedno sa napretkom u oblasti zapošljavanja doći ćemo do zaključka da su Romi na taj način mogli da utiču i na unapređenje uslova života. Danas svi imaju zdravstvenu zaštitu čak i oni koji su nezaposleni, svi imaju zdravstvene knjižice. Veliki pomak je učinjen zahvaljujući ulozi zdravstvenih medijatora koji su bili tu da im pomognu da ostvare pomenuto pravo.“
„Što se tiče socijalne zaštite Centri za socijalni rad konstantno rade za one koji su u statusu socijalne potrebe, dobijaju socijalnu pomoć, ono što im po zakonu sleduje. Svakako da mi kao Nacionalni savet uvek stavljamo fokus na to da što veći broj Roma treba da se zaposli, da ne žive od socijalne pomoći već od svog rada i da budu pre svega poreski obveznici a ne korisnici socijalnih davanja.“
