„Za dobrobit Roma“
Obrazovna inkluzija Roma u OŠ „ Branko Radičević“ Kruševac
Promovišući mogućnosti prevazilaženja stereotipnog kulturološkog obrasca i princip jednakih prava, istražujući uspešnost inkluzivnog obrazovanja romskih učenika na lokalnom nivou, predstavljamo OŠ “Branko Radičević” u Kruševcu, primer osnovnoškolske ustanove u kojoj se u punoj meri ostvaruju prava dece na kvalitetno inkluzivno obrazovanje. Na ša sagovornica, Slađana Tairović, pedagoški asistent u ovoj školi, govori o značaju inkluzije u savremenoj obrazovnoj politici.
„U savremenom obrazovnom sistemu inkluzija predstavlja jedan od ključnih principa koji doprinosi jednakim šansama za svu decu. Poseban značaj ima obrazovna inkluzija romske dece, koja podrazumeva ne samo njihovo uključivanje u nastavni proces, već i stvaranje podsticajnog i prihvatajućeg okruženja u kome se svako dete oseća vredno i ravnopravno.
U našoj školi, koja broji oko 400 učenika u matičnoj u Bivolju i dva područna odeljenja u Dedini i Makrešanu, obrazovanje pohađa i oko 40 učenika romske nacionalnosti. Kroz zajednički rad nastavnog osoblja i pedagoškog asistenta, ovi učenici su aktivno uključeni u sve školske i vannastavne aktivnosti“.
U obrazovnoj inkluzivnoj politici međusobna saradnja obrazovnih ustanova i lokalnih zajednica neophodna je za razumevanje i prihvatanje različitosti kao resursa. Naročita pažnja je usmerena na smanjivanje predrasuda i stereotipa i sprečavanje svakog oblika diskriminacije u obrazovanju.
„Škola kontinuirano organizuje različite aktivnosti sa ciljem razvijanja tolerancije, uvažavanja različitosti i međusobnog poštovanja. Radionice na ove teme redovno okupljaju učenike i podstiču ih da razvijaju empatiju i razumevanje prema drugima.
Posebno značajnu ulogu ima Tim za sprečavanje i prevenciju diskriminacije, koji kroz svoje planove i aktivnosti sistematski uključuje učenike romske nacionalnosti, prateći njihove potrebe i pružajući adekvatnu podršku. Pored ovog tima, važno je istaći da se kroz rad svih školskih timova i stručnih tela planiraju i realizuju aktivnosti koje doprinose inkluziji – od Tima za inkluzivno obrazovanje, Tima za zaštitu učenika od nasilja, do odeljenjskih veća i stručnih aktiva. Na taj način, inkluzija nije izdvojena aktivnost, već zajednički zadatak i odgovornost svih zaposlenih u školi.
Kroz saradnju svih aktera – nastavnika, stručnih saradnika, roditelja i lokalne zajednice – stvaramo mrežu podrške koja je ključna za uspeh svakog deteta“.
Pedagoški asistenti u obrazovnom sistemu, objašnjava Slađana Tairović, treba da pomognu romskoj deci u dostupnosti obrazovanja i ostvarenju prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, u smanjenju jezičke barijere, uklapanju u obrazovni sistem i ojačanju njihovog samopouzdanja.
„Kao pedagoški asistent, moja uloga je višestruka. Predstavljam sponu između škole, učenika i njihovih roditelja, sa kojima ostvarujem kontinuiranu saradnju. Tokom nastavnog procesa pružam podršku učenicima kojima je dodatna pomoć potrebna, kako na časovima, tako i kroz dopunsku nastavu. Poseban akcenat stavljam na to da se svaki učenik oseća prihvaćeno i motivisano za učenje.
U školi se obeležavaju važni datumi kao što su Svetski dan Roma, Međunarodni dan maternjeg jezika i Dani Inrerkulturalnosti, kroz različite kulturne i edukativne aktivnosti koje dodatno doprinose očuvanju identiteta i jačanju samopouzdanja učenika. Takođe, škola redovno organizuje humanitarne akcije prikupljanja odeće i obuće, koje su postale praksa i održavaju se dva puta godišnje, a nekada i češće u zavisnosti od potreba učenika. Ove aktivnosti imaju veliki značaj za podršku porodicama kojima je pomoć potrebna, ali i za razvijanje solidarnosti među učenicima“.
Ne treba zaboraviti, dodaje Tairović, lokalne mere obrazovne podrške koje se odnose na unapređenje položaja romske populacije u uajednici kao i lokalne strategije koje se tiču dugoročnijeg planiranja pružanja pomoći procesu inkluzije Roma.
„Značajnu podršku pruža i lokalna samouprava, koja obezbeđuje besplatnu užinu i školski pribor za učenike, čime se dodatno doprinosi njihovom redovnom pohađanju nastave i boljim uslovima za rad. Kao član školskih timova, zajedno sa kolegama učestvujem u kreiranju i sprovođenju aktivnosti usmerenih na prevenciju diskriminacije i promociju jednakih mogućnosti za sve učenike“.
Osim zaštite osnovnih ljudskih prava, ostvarivanja prava svakog deteta na kvalitetno obrazovanje, za uspešnu inkluziju, zaključuje Slađana Tairović, treba graditi atmosferu u u kojoj će se sva deca, učeći sa vršnjacima, osećati prijatno i bezbedno, što takođe pozitivno utiče na njihova obrazovna postignuća.
„Posebno raduje činjenica da učenici rado učestvuju u aktivnostima koje organizujem, što pokazuje da se u školi gradi atmosfera poverenja, zajedništva i međusobnog poštovanja.
Obrazovna inkluzija nije samo obaveza, već i prilika da kao društvo rastemo u pravcu veće solidarnosti, razumevanja i jednakosti. Primeri iz školske prakse pokazuju da se zajedničkim radom i posvećenošću mogu postići značajni rezultati u stvaranju boljeg i pravednijeg obrazovnog sistema za svu decu“.
