Za život u zajednici
Razoran uticaj predrasuda i stereotipa na socijalni status Roma i Romkinja
Istraživanja socijalne distance ali i praksa u Srbiji, decenijama unazad konstantno beleže najvišu socijalnu distancu prema Romima, grupi koja je, ne samo vremenski dugo prisutna, već i veoma rasprostranjena na celoj teritoriji Srbije.
Romi su prisutni u svakodnevnom životu većine stanovnika Srbije, nažalost u neodgovarajućem kontekstu. S obzirom na činjenicu da svaki kontakt između dve grupe ne utiče na smanjenje predrasuda, sam kontakt sa romskom populacijom nije dovoljan katalizator smanjenja evidentnih negativnih predrasuda i stereotipa prema njima.
Većina Roma živi ispod linije siromaštva, kao rezultat diskriminacije, društvene isključenosti i marginalizacije. Romi se suočavaju sa nizom poteškoća u oblasti potpunog ostvarenja osnovnih ljudskih prava.
Zbog raznih vidova “etiketiranja”, romski narod je izložen raznim stereotipima i predrasudama koje je prilično teško izbeći u procesu socijalizacije i koje za posledicu imaju diskriminaciju u raznim oblicima.
Predrasude i stereotipi još uvek postoje, od negativnih, “da ne cene obrazovanje i vole da žive od socijalne pomoći”, do pozitivnih stereotipa, da su bezbrižni nomadi, nose živopisnu odeću, talentovani za muziku i slično. Činjenica je međutim, da su Romkinje jedna od najugroženijih socio-ekonomskih grupa u Evropi. Takođe treba razmotriti kakvo zaposlenje Romi mogu naći i da li ga uopšte mogu naći jer su praktično nevidljivi u većini poslovnih sektora.
Srbija ima neophodne zakonske osnove i mehanizame za borbu protiv diskriminacije Roma ali oni ne daju u potpunosti željene rezultate. Iako je od 2000. godine pokrenuto više parcijalnih programa i doneta nacionalna strategija za unapređivanje položaja Roma, postignutim rezutatima nisu otklonjene sve prepreke u ostvarivanju suštinske jednakosti.
Rušenje stereotipa – preduslov za bolji položaj romske nacionalne manjine
Zbog svega navedenog veoma je bitno raditi na podizanju nivoa informisanosti i jačanju borbe protiv diskriminacije, rušenju ili bar smanjivanju predrasuda i stereotipa koji vode ka daljoj marginalizaciji i isključivanju romskih zajednica.
Da bi se shvatio značaj pomenutih tema u lokalnoj zajednici neophodno je razumevanje izazova sa kojima se romska zajednica susreće, kao preduslov za njihov bolji položaj. Podjednako je važan i doprinos povećanju tolerancije ali i pomoći romskoj populaciji da umanji probleme koji ih distanciraju od drugih, što podrazumeva multisektorsku saradnju i uključivanje većeg broja aktera koji mogu preduzeti adekvatne mere prevencije.
Predrasude, jasno treba razbiti. Na drugoj strani, i same Rome treba ohrabriti da na razne načine utiču na to da se poboljša opšta slika o njima. Zato je neophodno i informisati romsku populaciju, uz stalnu svest da Romi sami ne mogu realizovati ideju o boljem, kvalitetnijem života, smanjenju siromaštva, a posebo sveobuhvatnom učešću dece u školsko-obrazovnom procesu.
Da bi proces integracije stekao bilo kakve šanse na uspeh neophodno je da eventualne mere za poboljšanje uslova života budu zasnovane, između ostalog i na preciznijim saznanjima o kulturi, običajima, stavovima i očekivanjima od budućnosti romske populacije. Uspešna realizacija podrazumeva blisku vezu sa romskom zajednicom, upoznavanje sa problemima sa kojima se Romi svakodnevno susreću – da se čuje glas Roma kao i glas onih koji zastupaju sve građane lokalne zajednice.
To je i prilika za afirmaciju priče o solidarnosti, altruizmu, dobročinstvu kod Roma i međusobnoj povezanosti koja ih je spasila tokom vekova istorije.
Promocijom ovakvog načina razmišljanja i delovanja, dugoročno doprinosimo smanjivanju predrasuda i stereotipa prema romskoj populaciji, afirmisanju pravih vrednosti i adekvatnom vrednovanju svih građana u lokalnoj zajednici.
Ukazivanje na važnost ove tematike, uključivanjem celokupne lokalne zajednice u realizaciju zajedničkičkog cilja ima preventivni karakter i doprinosi ravnopravnom uključivanju Roma i Romkinja u društveni život Rasinskog okruga.
