Korisnike Dnevnog boravka Društva MNRL”Pčelica” u Brusu, u susret Novoj godini, zatekli smo u pretprazničnoj, radnoj atmosferi. U toku je radionica sa nastavnikom Milanom Milenkovićem Simićem a izrađuju se kućice za ptice.
Naš prvi sagovornik je Miroslav Kozić iz Ribara kod Brusa, dugogodišnji član Društva MNRL “Pčelica”, koji, kako kaže, voli da provodi vreme u Dnevnom boravku.
“Prostor je mnogo lep, udobno je. Dopada mi se ovde jer učimo, radimo nešto novo i družimo se”.
Uz Miroslava je jedna velika, složna zajednica. Ko su njegovi prijatelji u Društvu?
“Najbolji prijatelji su mi drug Neca, Srdja, Anči, Danka, Sanja, Marija, nastavnica Andjelija, velika i mala Tanja, nastavnik Milan i nastavnik Sale, tetka Mica, Sanjina mama i svi su dobri prema meni”.
Od svakodnevnih aktivnosti izdvaja radioničarski rad.
„Uživam kada pravimo nešto, recimo skoro smo radili sa gipsom, bojili smo figure od gipsa za prodaju“.
Miroslav posebno uživa u muzici, odličan je poznavalac različitih žanrova i ogormnog repetoara pesama.
“Uvek radimo uz muziku a ja muziku obožavam. Dok radimo slušamo recimo Radio Gold, to je muzika 60-ih i 70-ih i zapadnjačka, to su 80-te godine. Tu su neke britanske i američke grupe, a volim i naše stare grupe npr. Narakord. Slušam i starogradsku muziku, Svilen konac, Tamburicu 5, Narodni ansambl a volim i trubače, orkestar Lazovića, Petrovića, Sejdića, Bakića, Mahmutovića”.
U Društvu MNRL goste dočekuju raširenih ruku, srdačno i s ljubavlju.
“Radujemo se kad nam dolaze gosti. Bili su iz Leskovca, Beograda, Novog Sada. Iz Brusa nam dolaze i mala i velika dece iz vrtića i škole. Evo tačno pre godinu dana smo imali tombolu u “Zmaj Jovinoj” školi gde sam pevao pesmu “Doživeti stotu” od Bijelog dugmeta”.
U susret novogodišnjim i božićnim praznicima, Miroslava smo pitali čemu se najviše raduje:
“Najviše se radujem Božiću i pravoslavnoj Srpskoj novoj godini. Radujem se i novogodišnjoj priredbi, dolazi Deda Mraz sa paketićima. Za Novu godinu spremamo pesmu EKV “Ovo je zemlja za nas” i “Glavo luda” Zdravka Čolića“.
Ana Tadić je jedna od Miroslavljevih drugarica; koja rado dolazi u Dnevni boravak:
“Volim da provodim vreme u Dnevnom boravku a najviše mi se dopada što radimo različite stvari. Svi se lepo družimo i radujemo se praznicima koji dolaze“.
Nemanja Perić je iz Brusa. Iako se najviše raduje praznicima i paketićima, Dnevni boravak voli i bog mnogih drugih stvari.
“Imam dobre nastavnike, sa njima stalno nešto radimo. Najviše mi se sviđa crtanje, volim da crtam nindže neke iz crtanih filmova i sve uz muziku. Ovde imam najboljeg prijatelja Mikija”.
Na naše pitanje zašto je Miki najbolji drug, Nemanja kaže:
“On je moj školski drug, zajedno smo završili školu i dan danas smo ostali zajedno. Uvek pomaže kad sam u nevolji, to je pravi prijatelj”.
Za Novu godinu Nemanja je poželeo najlepšu želju: “Posebno sam poželeo da ozdravim i budem kao druga deca”.
Danka živi u selu Strojinci, na oko 20 kilometara od Brusa. U Dnevni boravak dolazi tri puta nedeljno.
“Volim da dolazim ovde. Najviše mi se svidja društvo. Ja ovde sa njima radim, volim da crtam, bojim, da slušam muziku, volim da pevam. Spremali smo gipsane figure za izložbu a stižu nam i praznici.Radujem se Božiću i Novoj godini. Kad zamislim želju, poželim da dobijemo što više poklona i da svi čestitamo Novu godinu.
Aleksandar Đorđević dolazi iz Žilinaca i, kao i ostali, raduje se susretu sa prijateljima u Društvu MNRL.
“Najbolji prijatelji su mi Srdjan, Nemanja, Ana Tadić, Adrijana i Jana i svi se lepo slažemo. U dnevnom boravku nam je zanimljivo, tu su radionice, igre, šetnja, društvo. Svi se radujemo praznicima, da čestitamo i poželimo sve najbolje za Novu godinu i Božić”.
Milan Milenković Simić, stručni saradnik, psiholog u Dnevnom boravku zadvoljan je realizacijom pomenute radionice:
“Evo, ide Nova godina pa smo u fazi pripreme novogodišnjih ukrasa. Videli ste maločas dok ste bili u radionici da je u toku izrada tzv. novogodišnje kućice“.
„Na tom primeru uče kako da usmere pažnju, da se koncentrišu, kako smireno i na kreativan način dolaze do cilja i ujedno pokušavamo da im dočaramo šta sve praznici predstavljaju.”
Najlepše, objašnjava naš sagovornik, u proljećnim mesecima, kada se otvara prostor za duge šetnje.
“Svi vole šetnje, gledamo svakog dana, kad god je lepo vreme, da odemo u šetnju. Takođe vole da izađu ispred zgrade Dnevng boravka, gde na sportskom terenu radimo vežbe ili treniramo ubacivanje lopte u koš“.
„Kad su šetnje u pitanju, često odemo Bruske Banje, obiđemo krug u gradu. Prijaju im šetnje. Moram da naglasim da su veoma aktivni i u uređenju dvorišnog prostora. Dvorište nam je prelepo a oni u proleće vole da učestvuju u sadnji saksijskog i baštenskog cveća, tuja i drugih sadnica“.
