„Za dobrobit Roma“
„O značaju inkluzivnog obrazovanja“
Inkluzivni pristup obrazovanju je ključni korak ka izgradnji pravednog društva. Uz poštovanje osnovnih ljudska prava, to je put prihvatanja i podsticanja različitosti, korak ka dostojanstvenom i produktivnom životu.
Usmeravajući pažnju na prava nacionalnih manjina, inkluzivno obrazovanje vodi ka smanjenju predrasuda i stereotipa i sprečavanju svakog oblika diskriminacije u obrazovanju.
U pogledu potpune integracije u društvo romske populacije, obrazovanje treba da posluži kao put potpunom socijalnom uključivanju Roma.
Govoreći o mogućnostima i načinima za unapređenje inkluzivne pedagoške prakse romske nacionalne manjine, kao faktora integracije u lokalnim zajednicama Rasinskog okruga, u serijalu “Za dobrobit Roma” fokusiraćemo se na doprinos unapređenju informisanosti Roma i Romkinja Rasinskog okruga u oblasti inkluzivnog obrazovanja učenika romske nacionalnosti, vidljivosti aktivnosti i mera i primera dobre prakse i njihovog ravnopravnog uključivanja u društveni život na lokalnom nivou.
U Rasinskom okrugu Romi su najbrojnija nacionalna manjina, u opštini Brus čine nešto više od jedan odsto ukupnog stanovništva. Upozoravajući podaci Centra za socijalni rad ukazuju na njihovu gotovo stoprocentnu nezaposlenost. Najčešće radno angažovanje Roma je u zoni sive ekonomije i poslovima za koje su ostali građani manje zainteresovani. Ako se ima u vidu podatak da povremeno radno angažovanje podrazumeva najlošije plaćena, zanimanja najniža na lestvici kvalifikovnosti onda je osnovni utisak o materijalnoj bedi romske porodice u bruskoj komuni još snažniji.
S obzirom da je obrazovanje put potpunom socijalnom uključivanju Roma, ohrabruje podatak o visokom procentu dece uzrasta do 18 godina koja redovno pohađaju školu.
Iako je od 2000. godine pokrenuto više parcijalnih programa i doneta nacionalna strategija za unapređivanje položaja Roma (u dekadi Roma), evidentno je da se ovaj deo populacije i dalje suočava sa problemom nezaposlenosti i stigmatizacije.
S obzirom na visok procenat nepismenosti a samim tim i nekonkurentnosti i teže zapošljivosti romske nacionalne manjine, među planiranim temama su prevencija napuštanja školovanja-trajna uključenost romskih učenika u srednje škole, iznalaženje najadekvatnijih modela za zapošljavanje-održivo zapošljavanje kao konkretna rešenja od značaja za ovu populaciju.
Aktuelni Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja doneo je značajne promene u regulisanju ostvarivanja prava dece na kvalitetno inkluzivno obrazovanje. Međutim, postignutim rezutatima nisu otklonjene sve prepreke jer je neophodno uključivanje što većeg broja romske dece u regularno obrazovanje, povećanje obuhvata predškolskim i osnovnoškolskim obrazovanjem, smanjivanje osipanja i omogućavanje dostizanja obrazovnih postignuća koja će ih osposobiti za adekvatna zaposlenja.
S obzirom na to da je neophodan intezivan rad na jačanju javne svesti i informisanja, neophodno je sagledavanje položaja i stepena socijalne integrisanosti romske etničke zajednice, bolje razumevanje principa različitosti, uvažavanje kulturnog i verskog identiteta i unapređenje međuetničkog dijaloga. Da bi proces integracije stekao bilo kakve šanse na uspeh, pored implementacije zakona, važno je učešće javnosti.
Istražujući uspešnost pomenutih mera, serijal “Za dobrobit Roma” će ponuditi prikaz stanja kvaliteta inkluzivnog obrazovanja romskih učenika na lokalnom nivou i istražiti mogućnosti za efektivnije sprovođenje politika i unapređenje inkluzivne pedagoške prakse.
S tim u vezi neophodno je identifikovati faktore uspeha i neuspeha u sprovođenju mera obrazovne inkluzije Roma, ukazati na prepreke i izazove na putu ostvarivanja suštinske jednakosti.
Imajući u vidu nepovoljnu statistiku o socijalnoj distanci prema romskoj populaciji, ukazaćemo na značaj podrške školama i nastavnicima za uvođenje inkluzivne obrazovne prakse i osnaživanja romske porodice u zadobijanju prava na obrazovanje.
Govorićemo o merama obrazovne podrške, prilagođavanju nastave mogućnostima i potrebama deteta, značaju pedagoških asistenata i ranog učenja za dalji napredak, kreiranju školskih razvojnih planovai na taj način doprinesemo afirmaciji inkluzivnosti škola, boljem statusu i postignućima učenika romske nacionalnosti.
Namera nam je da serijalom tekstova “Za dobrobit Roma” doprinesemo osnaživanju lokalnih zajednica za unapređenje politike socijalne inkluzije i ostvarivanja jednakih prava svih građana, bez predrasuda i stereotipa.
