„Lachčipe e Romengero“
Obrazovno inkluzija o Roma ani OŠ „Branko Radičević“ Kruševac
Kaj promovišinenlpe o mogućnostija te nakavenpe o stereotipija tharo kulturološko obrasco thaj o principija jednake pravija, kahj istražijape o uspešnost o inkluzivno obrazovanje o romane učenikoja ko lokalno nivo, predstavinamo i OŠ“ Branko Radičević“ ani Kruševca, primeri osnovnoškolske ustanove ani savi ani perdo mera ostvarinenpe o pravija tharo o čave ko kvalitetno inkluzivno obrazovanje. Amar sagovornica, Sladjana Tairović, pedagoško asistenti ani akaja škola, vakerel tharo značaj inkluzije ano savremeno obrazovno politika.
„Ano savremeno obrazovno sistemi i inkluzija predstavinel jek tharo ključne principija save doprinesinel za o jednake šanse za sa o čave. Posebno značaj si i obrazovno inkluzija o romane čave, savi podrazuminel na samo te uključinenpe ano nastavno proces, već i te stvorinenlpe podsticajno thaj prihvatajuće okruženje ani savo svako čavo osetinelpe vredno i ravnopravno.
Ani amari škola savi broinel 400 učenikoja ani matično škola ano Bivolje i duj područne odeljenjija ani Dedina thaj Makrešane, o obrazovanje pohadjinen i oko 40 učenikoja romske nacionalnosti. Kroz zajedničko rado tharo nastavno osoblje thaj pedagoško asistenti, akala učenikoja jle aktivno uključime ano sa školske i vannastavne aktivnostija“.
Ani obrazovno inkluzivno politika i medjusobno saradnja o obrazovne ustanove i o lokalne zajednice neophodno jlo za o razumevanje thaj prihvatanje različitosti sago resurs. Naroćito pažnja jli usmerimi te smanjinenpe o predrasude thaj stereotipija thaj te sprečinelpe svako obliko diskriminacije ano obrazovanje.
„I škola kontinuirano organizuvinel različite aktivnostija sa ciljo te razvinelpe i tolerancija, te uvažinenpe o različitostija thaj medjusobno poštovanje. O radionice ki akaja tema redovno keden e učenikoja i len podstakninen te razvinen i empatija thaj razumevanje prema aver.
Posebno značajno uloga si e Timo za sprečavanje i prevencija diskriminacije, savi kroz ple planoja i aktivnostija sistemski uključinel e učenikoja romske nacionalnosti, khaj pratinenpe lengere potrebe i pružinen adekvatno podrška. Paši akava timo, važno jlo te istakninelpe te kroz o rado sa školske timoja i strčna tela planirinen i realizacija o aktivnostija save doprinesinen za i inkluzija – tharo Timo za inkluzivno obrazovanje, Timo za i zaštita o učenikoja tharo nasilje, djo odeljenska veća thaj stručno aktivi. Ki akava način, i inkluzija nane izvoimi aktivnost, već zajedničko zadatko i odgovornost sa o zaposlime ani škola.
Kroz i saradnja sa o akterija – nastavnikoja, stručne saradnikoja, roditeljija thaj i lokalno zajednica- stvorinamo i mreža podrške savi jli ključno za o uspeh tharo svako čavo“.
O pedagoško asistenti ano obrazovno sistemi, sar objasninel i Sladjana Tairović, treba te pomogninel e romane čavenge ano dostupnost obrazovanja i te ostavirinen o pravija ki socijalno i zdravstveno zaštita, te smanjinelpe i barijera za i čib, te uklopinenpe ano obrazovno sistemi i te avel majzuralo legero samopouzdanje.
„Sago pedagoško asistenti, mli uloga jli višestruko. Predstavinel i spona izmedju i škola, učenikoja i lengere roditeljia, sa save ostvarinav kontinuirano saradnja. Tokom o nastavno proces pružinav podrška za o učenikoja kaske treba dodatno pomoć, sar ko časoja, akadjukar i kroz i dopunsko nastava. Posebno akcenti čivav ki adava kaj svako učeniko osetinelpe prihvaćeno i motivisano za učenje.
Ani škola obeležinenpe važne datumija sago soj jlo o Svetsko dive tharo o Roma, Medjunarodno dive thari materno čib i Dive interkulturalnosti, kroz različite kulturne i edukativne aktivnostija save dodatno doprinosinen te arakelpe o identiteti i ojačinelpe o samopouzdanje ko učenikoja. Takodje, i škola redovno organizuvinel humanitarne akcije khaj kedel i odećai obuća, save postanije praksa i ikerenpe duj puti ano breš, a nekad i češće i zavisinel tharo pšotrebe o učenikoja. Akala aktivnostija silen baro značaj za i podrška o prodice kaske treba pomoć, ali i te razvinelpe solidarnost izmedju o učenikoja“.
Na treba te bistrelpe, sar dodainel i Tairović, o lokalne mere obrazovne podrške save odnosinelpe te unapredinelpe o položaj i romani populacija ani zajednica thaj i lokalno strategija save tičinelpe za o dugoročno planiranje pružanja pomoći za o proces inkluzije Roma.
„Značajno podrška pružinel i lokalno samouprava, savi obezbedinel o besplatne užine i školsko pribor za o učenikoja, i sa adava dodatno doprinesinel za lengero pohadjanje i nastava i majlaće uslovija za rado. Sago člano tharo školsko timo, zajedno sa o kolege učestvuvinav ano kreiranje i sprovodjenje o aktivnostija usmerime ki prevencija diskriminacije i promocija jednake mogućnostija za sa učenikoja“.
Osim i zaštita o osnovne manušengere pravija, ostavrivanje prava tharo svako čavo ko kvalitetno obrazovanje, za uspešno inkluzija, sar zaključinel i Sladjana Tairović, treba te gradinelpe i atmosfera ani savi svako čavo, te sikljoven sa o vršnjakoja, osetinenpe prijatno i bezbedno, so takodje pozitivno utučinel ko lengero obrazovno postignuće.
„Posebno raduvinel i činjenica khaj o učenikoja rado učestvuvinen ano aktivnostija save organizuvinav, so pokažinel khaj i škola gradinel atmosfera poverenje, zajedništva i medjusobno poštovanje.
I obrazovno inkluzija nane samo obaveza, već i prilika te sago društvo barjovamo ano pravco majbari solidarnost, razumevanje i jednakost. Orimerja andari školsko praksa pokažinen te sa o zajedničko rado i posvećenost šaj te postigninenpe značajne rezultatija te kerelpe majlaćo i pravednije obrazovno sistemi za sa o čave“.
