ponedeljak, 18. oktobar 2021.

RTV Brus

Izbor je tvoj – nauči da odoliš

Izbor je tvoj – nauči da odoliš
18. septembra
08:00 2021

Šta je zavisnost i kako je prepoznati?

Zavisnost se definiše kao jedna patološka vezanost za određene supstance ili za nematerijalne stvari uz neodoljivu želju da se nastavi sa uzimanjem supstance sa određenim modelom ponašanja, ističe doktorka Doma zdravlja Brus Marija Antić, saradnik u realizaciji date web prezentacije.

 

„Kada govorimo o zavisnosti obično se misli na zavisnost od psihoaktivnih supstanci gde se inače ubrajaju i nikotin i alkohol. Međutim zavisnost se može razviti i u raznim drugim oblastima života, odnosno ponašanja. Te takozvane nehemijske zavisnosti su danas izuzetno raširene uslovno rečeno „popularne“. Tu prvenstveno preovladava zavisnost od interneta i kocke. Ono što je zajedničko ovim dvema vrstama zavisnosti jeste tip ličnosti koji im je podložan. Naime osoba koja je zavisnik bilo od psihoaktivne supstance ili nekog oblika ponašanja je zapravo osoba koja nije u stanju da odloži zadovoljstvo i koja jako impulsivno mora doci do željenog cilja. „

O kom kod obliku zavisnosti da je reč najvažnija svakako je primarna prevencija odnosno sprečavanje nastanka ovih poremećaja. U poslednjih 10-ak godina naša zemlja se sve više susreće sa velikim brojem porasta mladih ljudi koji traže pomoć zbog psihičkih poremećaja koji su nastali usled zavisnosti, od pre svega psihoaktivnih supstanci.

„Psihoaktivne supstance su sve one supstance koje menjaju stanje svesti, raspoloženje, opažanje i mišljenje jedne osobe koje posledično navode da se sa uzimanjem psihoaktivne supstance nastavi. Ranije je u širokoj upotrebi bio termin „droge“ , mada se danas pod tim nazivom podrazumevaju supstance koje su zakonom zabranjene. Ono što je veoma važno znati da sve ove supstance ispoljavaju veoma različita dejstva na osobe. Kod nekih osoba uzimanje može dovesti do vrlo ozbiljnih posledica, čak i do smrtnog ishoda. Kod neke druge osobe, uslovno rečeno to može biti manje opasno ali je svakako veoma štetno.“

Psihoaktivne supstance se dele na: Stimulanse, depresore, halucinogene droge i delirijante.

Stimulansi deluju stimulativno na centralni nervni sistem, oni deluju u dve faze, u prvoj fazi dolazi do pojačane fizičke i psihičke aktivnosti, dok iza toga dolazi faza u kojoj se osoba oseća iscrpljeno, depresivno, apatično i bezvoljno. Najpoznatije supstance iz ove grupe su kofein i nikotin, ali i neke opasne supstance kao što su kokain, amfetamin i ekstazi. Stimulansi inače prvenstveno deluju na kardiovaskularni sistem osobe, i kada se koriste u velikim dozama mogu dovesti do srčanog zastoja.

Depresori deluju umirujuće, tako da uglavnom uvode osobu u jedno stanje opuštenosti i relaksiranosti ali u nekim većim koncentracijama mogu dovesti do pospanosti različitog stepana do dubokok sna, pa čak i do kome i smrtnog ishoda. Oni inače deluju na centar za disanje, pa u zadnjem stadijumu mogu dovesti i do depresije respiratornog centra, i na kraju smrt. U depresore spadaju alkohol i lekovi za spavanje, kao što su bensedin, lexilium, ksalol, zatim opijati morfijum, opijum i kodein i opiodi koji su veoma slični opijatima ali su oni dobijeni hemijskim putem tu spadaju trodon i metadon.

Što se tiče halucinogenih droga, one najčešće izazivaju različite halucinacije, vidne slušne i halucinacije dodira. Te halucinacije mogu trajati jako dugo, satima i danima tako da se sve to pretvara u jedno jako neprijatno iskustvo. Najpoznatija supstanca iz ove grupe je LSD.

Poslednju grupu čine delirijanti, oni izazivaju poremećaje svesti različitog stepena, takođe mogu dovesti do halucinacija, osobu dovede u stanje gde ona pogrešno raspoznaje sve oko sebe, najčešće je dezorijentisana je u vremenu i prostoru, tako da je i to jedno jako neprijatno stanje. Ovde spadaju takođe brojni proizvodi koji se koriste u domaćinstvu kao što su razni lakovi, boje, sprejevi i bronze.

*doktorka Marija Antić

Iz iste rubrike