utorak, 12. novembar 2019.

RTV Brus

Brusko selo – zalog za budućnost 15: Kriva reka – tajna uspeha poljoprivrede

Brusko selo – zalog za budućnost 15: Kriva reka – tajna uspeha poljoprivrede
08. novembra
13:41 2019

U lepotu Krive Reke uverili su se mnogi. Ne zna se da li je lepša leti uz miris pokošene trave i obilje malina, pečurki i krompira; u oktobru uz prelepo šarenilo boja koje ni jedan slikar ne može da prenese na platno; ili zimi kada sva krivorečka brda i puteve prekrije sneg, kada se čeljad povuče u kuće i sobe i uz pucketanje vatre provodi idilične zimske dane uz lavež pasa i urlik vukova.“

Ne zna se pouzdano kada je nastalo selo Kriva Reka. Sigurno je, međutim, da su se ovim prostorom kretali Rimljani, Sasi, Turci, kasnije Englezi i Nemci i krstarili trgovački karavani i rudari. Selo je dobilo ime po istoimenoj krivudavoj reci bogatoj pastrmkom. Put do najudaljenijeg bruskog sela vodi kroz nepregledna prostranstva šuma i livada, na nadmorskoj visini od preko 1150 metara. Od opštine Brus udaljena je 23 kilometra i 15-ak od turističkog centra Kopaonik.

Stanovništvo se pretežno bavi poljoprivredom, zemljoradnjom i, tradicionalno, stočarstvom. Međutim, uzgoj obojenog voća, početkom sedamdesetih godina prošlog veka, otvorio je nove mogućnosti razvoja sela. Uspešan nastup na velikom, čak i na inostranom tržištu, uslovio je brže širenje površina pod zasadima maline i kupine.

Rođeni Krivorečanin i uspešan poljoprivrednik Mikica Pršić već godinama uspešno proizvodi malinu i krompir, a njegovo gazdinstvo primer je da od poljoprivrede može dobro da se živi, ali uz mnogo rada, dobru organizaciju i primenu svih agrotehničkih mera i saveta stručnjaka.

„Prvo sećanje u mom životu povezano je sa poljoprivredom i mogu reći da sam se rodio u malinama, koja je u mojoj porodici posađena davne 1967. godine. Od malena sam učestvovao u svim radovima u polju, a učili su me pravim vrednostima – radu, poštenju i održavanju domaćinstva. Verujem da poljoprivreda ima budućnost, ali uz korenite promene u svesti naših poljoprivrednika.“

„Trenutno uzgajam oko 7 sorti malina na površini od 50 ari i, iako je teško naći radnu snagu u sezoni berbe, uspevam da održim stalne prinose“, kaže Pršić. Moje površine pod malinom pokrivene su sistemom za navodnjavanje a uključena je i struka, kao i moje dugogodišnje iskustvo. U Krivoj Reci, na nadmorskoj visini od 1200 metara, uslovi za proizvodnju voća su odlični.“

„Ove godine se cena maline kretala od 150 do 170 dinara po kilogramu, zavisno od sortimenta i kvaliteta. Iako je protekla godina generalno bila lošija, zadovoljan sam što je neko prepoznao moj kvalitet jer – ne vredi svaka roba isto.“

„Kopaonički kraj poznat je i po krompiru, kojim su se moji roditelji dugo bavili, a onda sam ja nastavio tu tradiciju. Vremenom, uz savete starijih i stručnjaka, smanjivao sam površine a povećavo ulaganja; uz to, promenom sortimenata uspeo sam da na površini od 2 hektara postignem zadovoljavajuće rezultate. Kao proizvođači, moramo da shvatimo da danas seljak ne može samo da stavi budak na rame i ide da kopa, već mora da bude i zaštitar, ekonomista, ali i da ulaže sredstva u svoju proizvodnju.“

Malina i krompir samo su neke od poljoprivrednih kultura koje naročito uspevaju u ovom kraju. Meštani su prepoznali mogućnosti razvoja poljoprivrede i stočarstva, ali i seoskog turizma, koji sve više privlači turiste u potrazi za čistim vazduhom, prostranim zelenim površinama i prirodnom domaćom hranom.

Kriva Reka simbol je postojanosti i mukotrpnog života na obroncima ćudljive planine. Pored bogatstva izuzetne prirode, ovo selo ima još jedno veliko bogatstvo – ono u ljudima, njihovom radu, upornosti i sećanju, koje ne dopušta da se srpska narodna tradicija prepusti zaboravu.

 

Iz iste rubrike

Marketing