Pravoslavna crkva i vernici u nedelju 6. januara obeležavaju Badnji dan, a u ponedeljak, najradosniji praznik Božić. Njihova proslava zato, osim verskog značaja donosi i bogatstvo narodnih običaja. Badnjak se seče u popodnevnim satima od hrastovog drveta sa lišćem i naveče unosi u kuću zajedno sa slamom. Deo se stavlja u vatru, uz molitve za napredak u porodici, a slama se prostire na pod i tu se postavlja posna večera. Božić, rođenje Spasitelja sveta, Isusa Hrista, dočekuje se liturgijski u crkvama, a u domovima se, u jutarnjim satima čeka položajnik, koji delom badnjaka žara vatru i želi sve najbolje porodici. Položajnik dobija poklone i ostaje na ručku. Trpeza je svečana, a glavno jelo praseće pečenje od božićnjara. Na Božić se pozdravljamo radosnim pozdravom „Hristos se rodi“, i odgovorom se „Vaistinu se rodi“.
