nedelja, 24. januar 2021.

RTV Brus

O nastajanju romana „Osluškivanje tišine“ u pismu autorke Milanke Vasilić

O nastajanju romana „Osluškivanje tišine“ u pismu autorke Milanke Vasilić
18. decembra
09:44 2020

Iz biografije autorke

Milanka Vasilić rođena je 1960. godine u Loznici gde i danas živi sa porodicom. Uspešno se bavi pisanjem od 2013. godine. Prvi objavljen roman je “Dvojnik”, potom slede “Izbeglica”, “Ulica breza” i “Stazama života”


Biti inspirisan u suštini nije teško, kao što mnogi misle. Jer, nije važno kojim se poslom bavite, inspiracija je uveku vama samima. Samo je treba potražiti i prepoznati. Moj poslednji roman, „Osluškivanje tišine“ je pisan pod radnim naslovom „Pismo“. Sama ta reč, pismo, mi se urezala u misli prilikom slušanja jedne radio emisije u kojoj je glavna tema bila: Da li još uvek pišemo pisma? Onako na papiru, adresiramo li koverta kao nekada?

Pomislila sam kako je ne tako davno ta radnja bila sasvim uobičajena. Odgovor je logično bio NE. Ne više, jer tu su sada SMS-ovi, meilovi i drugi savremni načini komunikacije. Setila sam se kako smo sa radošću dočekivali poštara, nadajući se i očekujući neku lepu razglednicu od prijatelja, sa nekog njihovog putovanja, od drugara sa letovanja…od rodbine koju dugo nismo videli. Sećam se i sa kojom pažnjom smo otvarali koverta vodeći računa da markica ostane neoštećena. Nekada, ne tako davno, svi smo se radovali čestitkama za Novu godinu. U mojoj ulici su sva deca zatezala konopac između dva lustera da bi sa drvenim štipaljkama kačali čestitke, tek stigle, maštovite, šarene posute zlatom prašinom…
Nekada, ne tako davno… Tako se rodila ideja za radnju romana. Usledilo je logično pitanje. A kome? I zbog koga? Tu sam imala pomoć – iz svoga života. Naime, svojom udajom moja mlađa kćerka se seli iz Srbije i odlazi da živi sa porodicom u inostranstvo. I to je bio dovoljno čak i razuman način da se objasni zašto kreću pisma…da krene radnja. Dovoljno jak i razuman razlog da kroz priču pustim vapaj i uputim molbu.svim mladim ljudima koji su nezadovoljni ovdašnjim životom veh odlučili da odu tamo negde. U romanu se jasno provlači poruka. Ne idite!!! Ostanite ovde, ovo je vaše parče neba, ovde su vaše reke i planine, vaši običaji i iznad svega vaši najmiliji.

I tako dok sam razmišljala o predhodnim problemima, logično je usledilo sledeće: gde smestiti radnju romana? Toliko je lepa naša zemllja, bogata, raskošna i bujna u svim svojim prirodnim bogatstvima.

Da izbor padne na Brus, doprinela je pre svega moja prijateljica Branka Malinić (devojačko prezime). I ako je veći deo života provela u Loznici, u njenom srcu Brus zauzima posebno mesto. Ispijajaući kafe sa njom, često sam slušala razne priče iz njene mladosti. Događaji koji su obeležili njeno detinjatvo i odrastanje imali su dosta sličnosti sa mojim, jer smo približno iste generacije. Prkosila sam joj pričama o našem Gučevu, lepotici Drini, ali nisam uspevala da povećam svoje Gučevo u visine. Kopaonik je uvek odnosio pobedu, a pored toga njen grad leži umiven dvema rekama. Da bi pobeda bila osigurana dodavala je činjenicu da se u Brusu diše najčistiji vazduh na planeti! Znala sam da se nasmejem na ta njena strastvena preterivanja ali sam kasnije shvtila da bih i ja volela da vidim Rasinu i Graševku, da se prošetam glavnom ulicom i da svratim na čuvenu pitu od jabuka u poslastičarnicu „Kod Fadila“.

Znam da ću to sigurno i ostvariti. Proći ću svim stazama koje sam opisala u svom romanu. Upoznaću neke nove ljude, popričaću sa njima o običnim stvarima, podeliti po koju lepu reč, popiti kafu.

Osećam Vaš grad i ljude u njemu, bliski su mi na neki neobjašnjiv način. I sviđa mi se to, budi mi želju da budem deo vas. Zahvaljujem se Biblioteci na svesrdnoj pomoći. Pomogla mi je pre svega da ljudi iz Brusa čuju za mene i zavole moje romane, moj stil pisanja.

Iskreno, moram da dodam da sa između ostalog, i u znak zahvalnosti vašoj biblioteci radnju ovoga romana smestila u vaš divni Brus, i moram dodati nepravedno izostavljenu Jošaničku banju.

Želim Vam da uživate u ovoj emotivnoj, poučnoj i dirljivoj priči. Priči o odlascima, patnji, iščekivanjima…i ponovnim susretima.

S poštovanjem i ljubavlju vaša,

Milanka Vasilić

Iz iste rubrike